Sam svoj majstor za Maldive - TRAVEL BOUTIQUE

Sam svoj majstor za Maldive

Miljana Golubović

Kada kažete medeni mesec, pomisli se na Maldive. To je prava mejnstrim kombinacija – na vrhuncu zaljubljenosti, posle svadbenog uzbuđenja odlazi se na rajsko ostrvo usred Indijskog okeana i uživa se u upravo ozvaničenoj ljubavi. Nemojte se zavaravati, nisu Maldivi samo za honeymooner-e, idealni su za ljude kojima treba istinski odmor, ljude koji su naporno i prekovremeno radili i još su organizovali venčanje i veselje kako bi krunisali decenijsku vezu.

0-02-01-fa25bc6b6a5357d90fe7a9b10f688721b1d6c449657ba4eb7804ba3b9af07c09_fullNemojte misliti da je meni kao agentu u turističkoj agenciji išta lakše da organizujem sebi medeni mesec od ostalih mladenaca. Iz moje perspektive je i teže, jer sam svesna „šta sve ima“ na svetu i gde bih sve mogla da idem i koje destinacije mogu da kombinujem. I otprilike bih volela baš sve. I procedura je ista kao i za svakog drugog klijenta – najpovoljnija karta sa najboljim konekcijama, hotel koji je oličenje ravnoteže cene i kvaliteta i, naravno, destinacija koja će biti baš po našoj meri.

Međutim vratimo se na onaj rad i umor od početka – e tako je izgledalo moje planiranje medenog meseca, vodila sam se ovom parolom: „Treba nam odmor, ne želim da razmišljam ni o čemu, preumorni smo i hoću da napunimo baterije za novu rundu posla. A da, i medeni mesec je u pitanju.“ Još jedan bitan momenat je da stvarno, ali stvarno ne volim vožnju avionima (koliko god to zvučalo čudno), tako da sam tražila u sistemu za avio karte najkraću moguću konekciju do destinacije. U moru mogućnosti jedini i pravi izbor su naravno Maldivi kao ultimativni odmor, a još romantičan – jedno ostrvo je jedan hotel, vila samo naša na plaži, usluga All inclusive, maksimalna privatnost, odmor i okruženje kao na razglednici. Avio prevoznik je Etihad sa najkraćom konekcijom i presedanjem u Abu Dabiju: 12 sati u odlasku, 14 sati u povratku, a potom hidroavionom od aerodroma do hotela Kuredu Island Resort. To je 3 avio leta po pravcu! Moj farmaceut je protrljao ručice kada je čuo za taj itinerer znajući da će profitirati od suplemenata za moje preživljavanje ovog putešestvija.

I počelo je! Naoružana „malom“ ručnom apotekom, blagosiljanim krstićem iz Jerusalima i burmom na ruci, otisnuli smo se van granica Evrope. Moj novopečeni suprug je uživao u letovima, oduševljavao se avionom, pogledom (on je naravno sedeo do prozora), hranom u avionima i nestrpljenjem da doživi Maldive. Sa druge strane sam ja netremice zurila u mali TV ekran uveravajući sebe da uživam u sitkomima i da je sve baš super. Ali neke čudne vazdušne struje kruže nebom između Beograda i Abu Dabija i avion je baš fino skakutao po „kaldrmi“ i uticao na moje lekovima otupljene nerve čineći ih veoma aktivnim. Iako mi je muž rekao da umišljam i da je za sve kriv farmaceut „koji mi je ko zna šta smućkao“!

Sleteli smo na aerodrom u Maleu, glavnom gradu Maldiva, pokupili prtljag i procedura je kao na filmu: vidite čoveka koji drži tablu sa nazivom agencije, priđete mu, kažete u koji hotel idete i vaša imena, on vas precrta u notesu, uhvati za ruku i odvede na jedan pult gde vam uzmu prtljag, smeste vas u minibus i odvezu do Kuredu Lounge-a. Tu vam daju vodu, rashlađene vlažne peškire i bombone. Ponovo vas uhvate za ruke i odvedu do hidroaviona, iako vi pitate „gde je moj prtljag“, odgovor je da će vas čekati u vili u hotelu. Iskreno i moji baka i deka koji ne znaju ni reč engleskog bi se snašli na aerodromu, dovoljno je da znate svoje ime i ime hotela. Hidroavion je pravo iznenađenje za mene. Vožnja je prijatna i uzbudljiva, nakon dva regularna aviona osećala sam se u potpunosti relaksirano. A tek pogled iz hidroaviona, viđali ste to na razglednicama.

Kuredu Island Resort je veliko ostrvo (1.5 km x 450 m što je za Maldive veliko, budući da ima hotela veličine 150 metara u prečniku) i apsolutno savršeno! Ima svega, osećate se kao u malom gradu – centar ostrva je kao centar grada. Ima barove, restorane, objekte za zabavu, bioskop na otvorenom, pozornicu za muzičke performanse, butike, apoteke, spa, vrtove, bazene. Na ostatku ostrva su rasuti bungalovi i vile, ušuškani u palmama i ostalom bilju i pružaju osećaj da ste apsolutno sami na ostrvu. Stvarno, kao da nema nikog osim vas. I umor i cela neprospavana noć ne umanjuju ushićenje kada se nađete tamo. Uzaludno je pisati o boji mora, palmama, pesku i mirisu vetra, to prosto mora lično da se doživi.

0-02-01-cbe5c0a41c1bafd23ba86952a70d7773ad53cdb081d7accafbdb0be68bca1f68_fullPrtljag nas je zaista čekao u vili, a vila je savršena. Dobili smo još i upgrade u noviju vilu. Moderna sa nameštajem od prirodnih materijala, ogroman bračni krevet u sredini, a sa zadnje strane poseban ulaz u prostrano prelepo kupatilo na otvorenom koji na prvi pogled probudi maštu mladenaca, čak i ovakvih novopečenih sa 10 godina staža u vezi. Međutim najlepše je ono što vas čeka kada izađete iz vile – par lelujavih kokosovih palmi i okean. Svi ste makar jedanput guglali Maldive, znate kakav je to okean, ali zapravo niste ni svesni. Doživljaj ne može da se prenese na papir. Veličanstvenost prizora vas samo natera da ćutite i gledate i dišete i pitate se „što sam pre dve godine renovirala kupatilo, mogla sam tada da dođem ovde…“.

Koliko je zapravo sve nerealno lepo vidi se iz činjenice da nismo nijednom uključili TV, laptop, wifi na telefonu (dobro, to možda jednom) niti čitali knjige. Čini vam se da ćete uzalud utrošiti vreme na takve stvari umesto da samo upijate energiju okoline. Nije to samo naš osećaj bio, dok smo se šetali po ostrvu viđali smo goste hotela kako ćute i gledaju okolo, potpuno opušteni sa blaženim osmehom, nenašminkani, bosi, u kupaćim kostimima, kao da su se stopili sa okolinom. I činilo nam se da vreme tako brzo prolazi. Kao što nam se činilo da i po ceo dan jedemo.0-02-01-9018b517da99484fe84fd536f59ed892dd258460ad08f8298ba11285a86d9f05_full

All inclusive koncept je upravo to – po ceo dan jedete. Mislim niko vas ne tera, ali kada vidite sve te đakonije i osetite mirise, prosto morate (spoiler alert – ugojili smo se po 3 kg). Taj bife sto je prosto nenadmašiv u svakom pogledu naročito desertni i voćni sto. Prvi put smo jeli „dragon fruit“, guavu i svež liči, pa se vratili na ananas i banane. Svakog dana je drugo tematsko kulinarsko veče, tako da pored klasične grilovane ribe, morskih plodova, piletine i karija imate priliku da jedete francuske specijalitete, italijanske, kineske, indonežanske ili maldivske. Upravo me je maldivsko veče oduševilo, kuhinja je savršena! Pored egzotičnih jela čije nazive ne umem da izgovorim, niti sam tada znala šta se tačno u tom jelu nalazi, osoblje nam je prezentovalo njihovu folklornu kulturu – muziku, ples, običaje i svakodnevnicu, kao što je berba i otvaranje kokosovih oraha, izrada bubnjeva i korpi od pruća i lišća i pletenje nacionalne nošnje. Hotelijeri su vodili računa i o zabavi i svake večeri je bila muzika uživo, đuskali smo i pevali, nalivajući se koktelima (taj momenat nije baš za pohvalu, ali jednom se živi).

Budući da je ostrvo veliko, ima više restorana i barova rasutih po resortu i mi smo uredno „overili“ svaki. Okruženja ovih objekata su potpuno drugačija i kao da ste na nekom novom mestu, jedino je ljubaznost osoblja ista i konstantna. Ljudi su prosto divni, bez servilnosti, već dostojanstveni i šarmantni. Svaki put kad nas ugledaju, usne im se razvuku u srdačan osmeh, koji osetite kao stvaran, a ne kao da moraju da se osmehuju po službenoj dužnosti. Vile se čiste 3 puta dnevno u vreme obroka, uopšte ne primetite osoblje, već kad se vratite sa večere, vidite da je krevet namešten za spavanje.

Mogli smo da budemo aktivni. Bilo je velikog izbora sportova na vodi, splavarenja, tu je fitnes sala, sportski tereni, čak i u punoj veličini fudbalski stadion, samo nekako nam je bilo lepše da se brčkamo i jedemo. Očigledno je to bio izbor i većine gostiju što se dalo primetiti po punim restoranima i barovima i praznim sportskim terenima. Zapravo jedini koji su bili sportski aktivni na ostrvu su zaposleni. Kuredu ima svoj fudbalski klub i svake druge noći, kada se gosti nakon „napornog“ dana povuku u svoje vile, zaposleni igraju utakmice i sa žarom navijaju.

0-02-01-190de87c50dd0f6cd632d41c70ee51aba32e5d18a056c678408c2b02da52481a_fullTopao vetar, egzotična hrana, mirnoća i plavetnilo okeana nas je tako fino uljuljkalo i postali smo jedno drugom lepši, bolji, savršeniji i zaljubismo se iznova. Sve vreme smo se držali za ruke, dok smo ulazili i izlazili iz mora, kada smo šetali, gledali film na bioskopskom platnu, čak i dok smo otvarali poklopce lonaca da omirišemo hranu u restoranima. Gledali smo kako ćemo da ugodimo jedno drugom na sve načine – od sipanja hrane, povlačenja stolice, odabira koktela, mazanja „rh faktorima“, do mazanja melemima protiv opekotina, budući da ovi naši “rh faktori“ nisu baš uspešni na ekvatoru. Ozbiljno, naoružajte se faktorom 70.

Imali smo bliski susret sa ajkulama, tj.bebi ajkulama koje nisu opasne ni za alge, a kamoli ljude, iako peruška na njihovim leđima podseti ljude na traume iz detinjstva zbog filma „Jaws“. Pored ovih „strašnih“ morskih stvorenja tu su prave egzotične vrste riba, školjki, korala, kornjača i raža koje smo mogli da vidimo i nas dvoje koji nismo otišli na ronjenje. Gosti su bili ronjenjem oduševljeni, verujem im na reč, meni bilo lepo dok sam lenčarila i gledala okeanski svet iz daleka. Ostavljam ronjenje za sledeći put. Moj muž je bio fasciniran letećom vevericom, životinjom koja je baš to – veverica koja leti i malo podseća na slepog miša, samo baš velikog slepog miša. Na ostrvu ih je bilo u velikom broju, kao i čaplji koje stoje satima na jednoj nozi i gledaju u vodu (podsetile su me na mene samu, jer sam i ja satima zurila u okean, samo u horizontali).

0-02-01-9db6221acc4d0d10498da487b1e8d354d4f60705d408edb26c5c7ce0e8e43a8c_fullNa južnom delu ostrva je peščani sprud dug oko 500 metara. Okean oko spruda je najlepši, nestvarno plave boje, pesak savršeno beo prošaran ružičastim školjkama, a pogled sa spruda na hotel oduzima dah. Sprud je hot spot za sve goste i najčešće fotografisano mesto u resortu.

Već nam dan pre polaska nije bilo dobro, tuga zbog odlaska nas je paralisala i samo smo ćutali. Čak ni posebno ukrašen sto za „goodbay and see you soon“ nije pomogao, već samo odmogao. Dan odlaska je najmučniji. Sedeli smo u jednom od barova i čekali hidroavion. Nismo smeli da se pogledamo jer bismo zaplakali odmah. Onda sam se okrenula i shvatila da nismo sami u žalosti – svi, ali doslovce svi koji su čekali transfer sa nama su plakali. Kada vidite visokog, nabildovanog i istetoviranog muškarca da plače, bude vam lakše, jer znate da niste slabi, već je napuštanje raja i vraćanje u realnost ono što boli. Ukrcali smo se u hidroavion i ostavili za sobom mesto gde smo do sada bili najsrećniji, najopušteniji i najzaljubljeniji.

Sećate se onog jerusalimskog krstića sa početka priče? Sve vreme leta do Beograda mi je bio među prstima. Samo ovaj put ne sa molitvom da preživim avion, već da se vratimo na ovo naše malo rajsko ostrvo gde smo obnovili početnu zaljubljenost i ispunili svaku ćeliju optimizmom i radošću.

 

58