Vidi, čuj i oseti Mauricijus - TRAVEL BOUTIQUE

Vidi, čuj i oseti Mauricijus

Mru_dance_333D. & M. Đokić 

Iza odluke da svoje posebno putovanje provedem na Mauricijusu stajalo je par razloga koji su se tada činili dovoljnima: želela sam predivne plaže, da ima gde da se prošeta i šta da se vidi i da napokon nogom kročim u Afriku. Sada, mesecima od povratka sa Mauricijusa, svesna sam koliko su ti razlozi smešni i nebitni da bi neko imao želju da poseti to afričko ostrvo. Iz ove perspektive mi se čini kao da je neka potpuno druga osoba planirala putovanje, ni ne sluteći šta zaista sledi.

Verovala sam da je za lep medeni mesec dovoljno da se dvoje vole i da su zajedno, a zapravo je zajedničko proživljavanje novih iskistava i upoznavanje neotkrivenih čari sveta u kome živimo ono što je za mene predstavljalo najveću vrednost. Mauricijus je za nas postao kao novi osvojeni delić planete, koji je pritom istinski poseban.

Do ostrva smo leteli Turkish Airlines kompanijom i kada smo sleteli, čekao nas je vozač hotela Constance Belle Mare Plage koji nas je pitao želimo li se voziti bržim putem ili putovati sporije, ali kroz sela da bismo ih videli. Odluka je bila VIDETI.

VIDETI

voceProlazeći kroz prvo seoce već smo doživeli i prvo iznenađenje: sve je ukazivalo na to da smo u Indiji! Na ulicama su šetali Indijci, na sve strane su bili butici u kojima se mogao kupiti čuveni raznobojni sari i na tezgama se prodavala indijska hrana. Bili smo upućeni u to da Indijci čine veliki deo stanovništva Mauricijusa, ali doživeti tako živopisan susret sa indijskom kulturom za nas je značilo da je naš medeni mesec počeo i više nego savršeno.

Zeleno je prva boja koja asocira na Mauricijus, jer je priroda ovo ostrvo obdarila najrazličitijim nijansama zelene. Sam hotel je bio okružen pažljivo negovanom baštom, pa je izgledalo kao da je i on sam dar prirode. Posetili smo botaničku baštu i, dok smo šetali kroz džunglu egzotičnih biljaka i posmatrali džinovske lokvanje, osećala sam se kao da se nalazim u samom srcu planete. U prirodnom rezervatu smo se susreli sa još fenomenalnijim iskustvom: šetali smo livadom pored lavova koji su bili potpuno opušteni i pitomi. Oni hrabriji posetioci usudili su se i da pomaze ove grandiozne životinje, ali moja količina adrenalina i uzbuđenja me sprečila u tome. Sada mi je pomalo i žao što nisam iskoristila priliku da zagrlim kralja životinjskog carstva 🙂 .

Voćke postoje u najegzotičnijim bojama i oblicima, kao u svakoj tropskoj zemlji. Mnoga imena nisam mogla da upamtim, a pamtila sam samo boje i ukuse. Posebno mi je zanimljivo bilo voće koje je roze boje, veličine kao narandža, a kada ga ogulite i probate, ukus je kao da jedete nešto slično mandarini.

plazaZamislite najlepše plavo more, kao sa najlepše razglednice koju ste ikada videli – upravo to je boja indijskog okeana koji okružuje Mauricijus. U toj lepoti se posebno ističe Belle Mare plaža, gde nam je ponekada bilo dovoljno da samo sedimo u tišini i divimo se tom susretu beline peska i plavetnila mora. Podvodni svet je takođe nudio fascinantan pogled: ribice najrazličitijih jarkih boja i kornjače od kojih neke imaju i preko 100 godina.

„Zemlja od sedam boja“ je čuvena atrakcija na Mauricijusu i naravno da je bila obavezna na našoj listi želja. Čuvene peščane dine koje se prelivaju iz roze, preko crne, sive, plave do ljubičastih i bež nijansi i sve to tu, na jednom mestu, nastalo pod dirigentskom palicom prirode. Priče kažu da je nekada bilo dozvoljeno penjati se po dinama, a sada su zaštićene i mi smo ih posmtrali naslonjeni na drvene ograde koje ih okružuju. Taj raznobojni pesak je moguće osetiti pod prstima, ali ako ga kupite u obližnjim suvenirnicama, što smo mi naravno i uradili.

Sve ove očuvane prirodne lepote govorile su o odnosu stanovnika Mauricijusa prema prirodi: oni ne samo da štite prirodu, oni žive i ponašaju se kao da su deo nje.

U prestonici Port Luis nalazi se „China Town“ koji za vreme kineskog festivala nudi priliku da vidite sve ono što ste možda nekada gledali u fimovima: lampioni, konfete i veliki zmaj koji vijuga kroz publiku. Zamislite, ostrvo u Africi površine 2000km,  a pruža vam priliku da iskusite i Indiju i Kinu i sam Mauricijus.

Osim raskošnih boja i zanimljivih prizora, poseta Mauricijusu nosi i svoje posebne tonove. Osim što se VIDI, potrebno je i da se ČUJE.

ČUTI

hotelHotel u kom smo boravili je svako veče imao program za goste hotela, a ono što je za nas bilo posebno lepo iskustvo je „Veče mauricijuske kulture“. +

Tokom tog performansa, učesnici uz tradicionalne ritmove mauricijuske muzike izvode plesove koji predstavljaju istoriju ovog ostrva. Svaki deo predstave prezentuje jedan istorijski period, a svaki period ima svoju melodiju. Ljubitelji umetnosti će posebno ceniti ovu predstavu jer kroz muziku i ples imaju priliku da spoznaju istoriju i tradiciju ovog sjajnog naroda.

Kao i svugde u svetu, propratni deo zelenila čine i ptice koje cvrkutanjem upotpunjavaju ambijent, pogotovo u sunčana jutra.  Šetajući kroz bašte i šumarke,  po prvi put ćete čuti neke nove melodije cvrkutanja kojih nema u našim krajevima. Raspoznaćete zvukove koje niste ranije čuli i biće vam prijatni, to obećavam.

Da bi neko iskustvo bilo kompletno, osim što se vidi i čuje, potrebno je i da se OSETI. A Mauricijus istinski može da se oseti celim bićem.

OSETITI

Prvi utisak koji je hotel ostavio na nas bio je osećaj mira i sklada. Detalji su bili kreirani od prirodnih materijala i svaki ukras ili umetnina su imali svoje mesto i time ostavljali utisak skladnosti.

sobaPosle sam saznala da je celokupan hotel uređen po principima Feng Shuia i, s obzirom da ranije nisam imala iskustva sa tako uređenim prostorima, taj osećaj prozračnosti i mira je definitivno nešto što je na mene ostavilo dubok utisak.
Mirisi Mauricijusa su nešto što je teško staviti na papir, jer pored brojnih biljaka i začina koje uzgajaju, ostrvo je posebno poznato po vanili. Zamislite okruženje u kojem je miris vanile u vazduhu nešto što je sasvim prirodno. Zamislite da su vam najlepše i najmirisnije voćke dostupne svugde jer se nalaze tu, na drveću pored vas, i sve što treba da uradite je da ih uberete.

Tradicionalna hrana je još jedna stavka koja će upotpuniti doživljaj. Na Mauricijusu tradicionalna hrana ima najviše dodirnih tačaka sa indijskom hranom, što po pravilu znači da su začini obavezni u velikom broju, a ukoliko ste ljubitelj istinski ljutog, zelena ljuta papričica je uvek na dohvat ruke da vas zaljuti. Uživanje u mirisu i ukusu tek ubranih začina, kao i onih osušenih, predstavlja propratni efekat  svakog jela. Ukoliko ipak niste ljubitelj indijske hrane, hotel u ponudi ima još 7 restorana internacionalne kuhinje. Čak i ako ste vegeterijanc, vegan ili koristite bezglutensku hranu, hotel Constance Belle Mare Plage u svojoj raznolikoj ponudi ima jela za vas.

Ako tražite mir i relaksaciju, lako ćete to pronaći na Mauricijusu, a ako ipak želite malo akcije i adrenalina, sve vrste vodenih sportova su na raspolaganju: od skijanja na vodi, ronjenja, glisera, pa sve do noćnih i dnevnih krstarenja i pecaroških poduhvata.
peopleIpak, ono što ću zauvek nositi u srcu sa ovog odmora su ljudi sa Mauricijusa koji su istinski  druželjubivi i pažljivi, bez skrivenih namera. Oni ne očekuju da im na učinjenu uslugu udelite koju paru, već se zaista trude da vam pomognu u svemu što je potrebno. Dečije su radoznali i iskreno se interesuju za vašu kulturu i zemlju iz koje dolazite. S obzirom da je kroz istoriju Mauricijus više puta bio kolonija, njegovi stanovnici govore i engleski i francuski, kao i kreolski jezik. Iako sam pre posete ovom ostrvu verovala da su stanovnici siromašni, o njima sam naučila nešto sasvim drugo: na Mauricijusu nema gladnih ljudi, jer su i priroda i okean bogati hranom koja je na dohvat ruke. Ljudi Mauricijusa potiču iz 3 kulture, a opet skladno žive na tako maloj teritoriji. Oni nisu siromašni, oni su samo jednostavni.

Okruženost takvim ljudima u čoveku budi osećaj prihvaćenosti i sigurnosti, a to je upravo ono što sam ja konstantno osećala. Nema straha od džeparenja, prevara i igrica sa naivnim turistima, već samo lepa energija i dobronamernost.

Možda zbog spoznaje da postoji takvo plavetnilo poput mora na Mauricijusu i da postoji toliko nijansi zelene, ili možda ipak zbog toga što sam otkrila da tamo negde u Indijskom okeanu postoji prelepo ostrvo nastanjeno jednostavnim i dragim ljudima, u Srbiju sam se vratila sa osećajem da sam bogatija nego pre, da su moj um i telo sa sobom poneli neku novu mudrost i osećajnost.

A vama, dragi čitaoci, mogu reći samo jedno: nakon što PROČITATE, kliknite OVDE i pravac na Mauricijus da i sami VIDITE, ČUJETE i OSETITE!

25