Bora Bora, Tahiti, Morea – Francuska Polinezija

24.01.2020

Autor: Ana Jovanović Petrović

Francuska Polinezija je za mnoge putnike destinacija iz snova i najpoželjnije odredište za većinu putnika na medenom mesecu. Naročito Bora Bora, poznata kao „Najlepše ostrvo sveta“, nalazi se visoko na listi mnogih putnika entuzijasta, ali samo nekolicina može da priušti sebi da poseti ovo prelepo ostrvo, kako zbog udaljenosti od Evrope, tako i zbog količine sredstava koja treba da se uloži u ovakav podvig. Francuska Polinezija je definitivno jedan od poslednjih rajeva na zemlji, na samom kraju ove planete – kristalno čista tirkizna voda, palme koje se ljuljaju sve dok oko može da vidi, neverovatan podvodni svet i zapanjujuće lagune, snežno bele peščane plaže i ljupki „Hula“ ples uz polinežansku muziku za vreme zalaska sunca.

Francuska Polinezija ima preko stotinu ostrva i atola, rasutih po okeanu i zauzima ogromnu površinu koja odgovara veličini čitave Evrope! Zbog toga je potrebno dobro istraživanje pre nego što se odvažite na ovako dugačak put do južnog Pacifika, od Beograda udaljen skoro 17 hiljada kilometara.

Odaberite i posetite najbolja ostrva za vas i iskoristite vreme da vidite što više, jer verovatno u ovaj deo sveta dolazite samo jednom u životu. Moj suprug i ja smo za naš medeni mesec odabrali 3 najveća i najpoznatija ostrva: Tahiti, Morea i Bora Bora i jedva smo čekali da ova avantura počne!

Prvo, kako stići do Francuske Polinezije? Nije neki veliki izbor. Iz Beograda je najkraći let preko Pariza, kompanijom Air France, od oko 28 sati puta po pravcu, sa cenom povratne karte od 2.200€ – 2.500€ sa taksama. Let Pariz-Tahiti ima stop u Los Anđelesu da uzme gorivo i pokupi nove putnike za Tahiti. Bez obzira što nastavljate put istim avionom, morate u Americi da izađete iz aviona, prođete pasošku kontrolu, pokupite prtljag, pa se iznova čekirate na isti let i predajete nanovo prtljag. Svakako vam je potrebna američka viza za ovo putovanje.

Razmislili smo, kada već napuštamo avion u Americi, zašto ne bismo obišli zapadnu obalu SAD-a?! Iskreno Francuska Polinezija je previše vredna i skupa destinacija da bismo se tamo oporavljali od jet lag-a. Vremenska razlika je 12 sati unazad, što znači kada je u Beogradu podne, na Tahitiju je ponoć. Delovalo nam je da je Amerika mnogo bolja za navikavanje na novu vremensku zonu, tako da smo prvo otišli u Los Anđeles na nekoliko dana, dok smo u povratku sa Francuske Polinezije uživali u San Francisku. Putovali smo udobnim, dobro poznatim Turkish Airlines-om.

Zaključila sam da Los Anđeles nije za mene, prosto nemam nikakvu želju da se vratim tamo. Dok je San Francisko nešto drugo, ima neki šarm, dušu, ima centar. Valjda me je podsetio na evropske gradove, pa mi se zato dopao. Najlepši momenat u LA je bio poklon za venčanje od našeg prijatelja – slasni i obilni ručak u Bubba Gump restoranu na Santa Moniki. Za nas koji smo ljubitelji Foresta Gampa, kako knjige tako i filma, ovo je bilo pravo oduševljenje.

Let od Los Anđelesa do Tahitija trajao je oko 8 i po sati kompanijom Air Tahiti Nui. Naš itinerer (plan puta) je bio sledeći – prvo Tahiti, zatim Morea i na samom kraju kao višnjica na šlagu Bora Bora.

Tahiti nije poznat po svojim plažama, već je to administrativni centar, centar kulturnog nasleđa Francuske Polinezije i potreban vam je jedan dan da obiđete celo ostrvo. Odmah po sletanju dočekali su sve putnike iz aviona muzikom i okitili nas vencima cveća. Tako ovenčani smestili smo se u hotel i nakon kraćeg odmora, iznajmili smo auto (50 € po danu) i krenuli u samostalno istraživanje ovog simpatičnog ostrva. Prvo što me je zapanjilo po dolasku je dramatično okruženje koje izgleda kao Park iz doba jure. Sve je tako drugačije i nestvarno, kao da će iz svakog šumarka gustog tropskog rastinja da iskoči neki dinosaurus.

Većina ostrvskog stanovništva živi u blizini obale, ostavljajući unutrašnjost ostrva gotovo netaknuto i drevno, uprkos blizini glavnog grada Papeete-a. Papeete bukvalno znači „korpa za vodu“ i istorijski nekada je bio mesto okupljanja gde su Tahićani došli da napune svoje vrčeve svežom vodom. Tahiti ima planinsku unutrašnjost koja je prošarana mističnim dolinama, finim osvežavajućim potocima i posebno visokim vodopadima. Dok smo se vozili Tahitijem, upijali smo sav spektakl prirode, obilazili plaže sa izrazito crnim peskom, divili se surferima na džinovskim talasima (ovo je samo za prave pravcate stručnjake u surfingu).

Sela su uređena i čista, a putna infrastruktura je odlična. Porodice provode mnogo vremena zajedno u prirodi ili na plaži, druže se, pevaju i spremaju zajedničke ručkove. Uvek nasmejani i topli. Sve žene su uvek okićene cvetovima i ta atmosfera me je obuzela, tako da sam sa cvetom frangipanija u kosi doletela nazad u Ameriku. Čitava Francuska Polinezija miriše na cveće i frangipani. Miris je tako intenzivan i da sada mogu da ga osetim. Od svih mojih putovanja po svetu ovde sam prvi put osetila da apsolutno svaki deo opojno miriše na raskošne tropske cvetnice.

Ukoliko Vas interesuje više o aranžmanima za Bora Bora i Tahiti pogledajte na ovom linku.

Francuska Polinezija nije država, već je zapravo Francuska prekomorska teritorija, tako da Tahićani pored svog maternjeg jezika govore i francuski. Ostrvska i francuska kultura se nalaze u svemu što radite i vidite, od crkava, muzeja i umetnosti do hrane i običaja, pa i automobila. Doživećete da vam za večerom igraju hula ples dok jedete francuske sireve nakon mahi mahi ribe u kokosovom mleku, spremljenoj sa francuskim začinima.

Na Tahitiju smo saznali da nas čeka drugi poklon za venčanje, ovog puta od kuma i njegove porodice – let malim avionom iznad Tahitija, Moree i privatnog atola Tetiaroa, gde se nalazi luksuzni ekološki hotel The Brando. Videli smo ono što Tahićani zovu „32 nijanse plave“, zapravo okean pravi splet od 32 različite plave u lagunama oko magičnih ostrva Polinezije.

Morea iz vazduha izgleda dramatično sa svojim planinskim vrhovima, dok The Brando rizort čini više ostrva na jednom atolu, ultimativnu ekskluzivu svetskog jet set-a, potpunu privatnost i nezamisliv luksuz, gde noćenje košta od 2500 € u niskoj sezoni i na privatnu ostrvsku pistu vas dovozi hotelski privatni avion. Mi smo za sada razgledali iz vazduha. Marlon Brando stvarno ima stila! 1960. godine dok je snimao film „Pobuna na brodu Baunti“, ovaj čuveni glumac zaljubio se u Tahićanku i polinežanski stil života, poželeo je da ostane zauvek u ovom raju i 4 godine kasnije uspeo da postane vlasnik ostrva Tetiaroa. Ostrvo je tek 2014. godine pretvoreno u jedinstveni eco- luxury rizort.

Pred povratak na polazni aerodrom imali smo neverovatnu sreću da iz vazduha vidimo jato kitova koji su napravili pravi spektakl na površini okeana. Kitovi u tople vode Francuske Polinezije dolaze tokom zimskih meseci od juna do novembra zbog rađanja mladunaca. Ženka u toku samo jednog dana nahrani svoje mladunče sa minimum 200 l mleka i tokom perioda dojenja izgubi 1/3 svoje mase. Kada mladuče dovoljno ojača i dobije zaštitni sloj sala, vraćaju se u hladne vode Antarktika gde ih čeka obilje hrane da se majka povrati. Pravo čudo prirode! A to što smo ih videli iz aviona je malo čudo, čak je i naš pilot bio iznenađen njihovom dinamičnom igrom, i to posle 20 godina letenja u toj oblasti.

Tahiti nije namenjen onima koji žele pravi „beach“ turizam. Okean je vrlo surov, struje su ovde jake, a talasi ogromni. Nekoliko rizorta ima napravljene lagunarijume, gde je morska voda ušla u veštački stvorene lagune i tu možete bezbedno da leškarite. Takvi su hoteli InterContinental Tahiti 4* i Manava Suite Resort Tahiti 4*, dok je ona „prava“ fantastična Francuska Polinezija izvan Tahitija, na Morei i Bora Bori.

Let od Tahitija do Moree trajao je svega 8 minuta, što je najkraći komercijalni let na kojem sam bila. Postoji naravno i trajekt, ali priznaćete, ovakav let ne može da se propusti! Aerodromska „zgrada“ na Morei je bez pasoške kontrole i trake za preuzimanje prtljaga, prosto samo izađete iz aviona i sačekate osoblje aerodroma da vam donese kofer. Na klupici ispred aerodroma sedela je jedna vitalna bakica koju sam upitala za taksi, na šta je ona ponosno odgovorila: „Ja sam taksi!“ Žizel ima 74 godine i osnovala je taksi službu na Morei pre 40 godina. Sada zajedno sa svojim naslednicama – ćerkom i unukom vodi pravi porodični biznis. Na pitanje kako je živeti na Morei, kratko je odgovorila: „Kao u raju!“ I bila je u pravu, Morea je predivna.

Stigli smo u hotel Sofitel na Morei i hedonističko uživanje je otpočelo. Sofitel Moorea ima predivnu tirkiznu lagunu, savršenu za kupanje, bungalove na plaži i vodi. Najpopularnija atrakcija kod gostiju Sofitela je da im se doručak donese u kanuima u njihovu vilu, a to zadovoljstvo košta 100 € po osobi. U suprotnom ukoliko doručkujete u restoranu rizorta, kao što smo mi radili, neće vas koštati ništa, jer je već uključeno u cenu smeštaja.

Priroda na Morei je fascinantna – nazubljeni planinski vrhovi, vidikovci sa kojih vam pogled zaustavlja dah, plantaže ananasa i banana, guste tropske džungle i fenomenalni koralni grebeni. Vrhunac lepote je vidikovac Belvedere gde smo poželeli da ostanemo satima i upijamo svu raskoš prirode. Međutim, poklon za venčanje broj 3 nas je čekao. U ovom slučaju od kume, a to su ni manje ni više nego kitovi!

Tako je, moj dragi i ja smo želeli da plivamo sa kitovima. Nismo ni bili svesni šta nam ovakvo iskustvo donosi. Iako smo znali da nas čeka susret sa grdosijom od 30 tona, to nismo mogli ni da zamislimo. Dok nismo videli. Prvo smo jurili jednog mlađanog kita, za kog nam je naš vodič objasnila da je praktično adolescent. Pojasnila je time što mu glas mutira i „pesma“ još uvek  nije tako lepa i navežbana kao što to biva kada sretnete odraslog mužjaka. On je bežao od nas, sve dalje dok nije stigao do porodice.

Tek onda je usledila predstava kada su majke i bebe izronile na površinu. Oni su se samo igrali na površini okeana. Majka skoči i napravi piruetu, dok deca pokušavaju da učine isto. Tek tada znate šta znači 30 tona i koliko su ta bića u isto vreme veličanstvena i ogromna i zastrašujuća! Govorila sam sebi neprestano „oni jedu planktone, oni jedu planktone“, ali su im usta kao zgrade, šta ja znam ko će da uleti unutra kada ih otvori. Kiša je krenula munjevito da pada, morali smo da se vratimo. Na žalost? Na sreću? Ne bih znala.

Za razliku od kume, moje drage devojke iz Travel Boutique su za nas odabrale nešto pitomije – delfine. Znači poklon za venčanje broj 4. U hotelu Intercontinental na Morei nalazi se delfinarijum gde smo plivali sa njima, hranili ih, ljubili se i mazili. Čitava tura je veoma edukativnog karaktera. Instruktor nam je pokazivao gde su delfinima uši, kakvi su mu zubi, gde im je pupak, kako im se određuje pol, koliki je jezik (pa se tu delfin isplazio). Delfini su pozirali sa nama, dozvolili nam da više puta ronimo sa njima na moje bezgranično zadovoljstvo. Prava relaks masaža nakon jurnjave za kitovima.

Nakon moreanskih avantura došlo je vreme za pravi odmor, a gde ćete lepši, egzotičniji i luksuzniji odmor od Bora Bore. Let je trajao 40 minuta od Moree i smestili smo se u našu divnu, fantastičnu vilu na plaži u hotelu St. Regis na Bora Bori. Najčešći izbor putnika su vile na vodi i kako su sve traženije i sve popularnije mnogi hoteli poseduju samo takve vile. Međutim mi smo se odlučili za vilu na plaži jer obožavamo senku palmi. Jednostavno volimo da osetimo pesak na stopalima po izlasku iz vile i da postepeno ušetamo u fascinantnu vodu.

Bora Bora je na listi želja skoro svih zaljubljenika u putovanja, kao što je bila i nama. Kada smo stigli, nisam mogla da poverujem gde se nalazim i da sam konačno tu! Na koralnom prstenu na kome su neki od najluksuznijih hotela na svetu sa savršenom nestvarnom lagunom sa svim nijansama plave i tirkizne, sa koga puca pogled na predivan planinski biser – Otemanu planinu. Lepotu treba podneti, nije to lako. Sve fotografije koje ćete naći na internetu kada ukucate „Bora Bora“ su slikane upravo sa tog oboda, sa pogledom na sjajnu tirkiznu lagunu i dramatičnu planinu u centru ostrva.

Budući da na Bora Bori ima svega desetak hotela, a ceo svet želi da boravi na ovom ostrvu, hoteli imaju visoku cenu. Bora Bora je sve, samo ne jeftina, ali da vredi, vredi. To je „jednom u životu“ i nisam sigurna da postoji neki deo sveta gde ću osetiti isto takvo ushićenje i zahvalnost kao na ovom čarobnom ostrvu.

Više o aranžmanima za Bora Bora možete pogledati na ovom linku.

Tamo smo suprug i ja prosto uživali u našem medenom mesecu. Leškarili, kupali se, kao čitali knjige, mada više upijali okruženje, šetali se, plivali sa najdivnijim tropskim ribicama i opuštali se maksimalno. Na ostrvu se nalazi “Coral Garden“, gde smo videli najlepšu šumu korala ikad sa najraznovrsnijim okeanskim svetom i bili fascinirani koliko je lokalno stanovništvo posvećeno da to blago i sačuva. Plivali smo sa tropskim šarenim ribica, nekoliko vrsta raža i ajkula, uživali u blagoj morskoj struji i radovali se kao deca.

Atmosfera na ostrvu je potpuno opuštajuća. Retko ćete videti porodice, najviše su to parovi, naročito oni na medenom mesecu ili oni koji obeležavaju neku godišnjicu. Uveče je u restoranima hotela tiha romantična muzika, atmosfera zadivljujuća od boja i igre svetlosti koje stvara sunce koje zalazi iza Otemanu planine. Svi restorani su a-la-cart. Možete da birate između francuske, italijanske, azijske i kreolske kuhinje. Dostupna su vina i kokteli iz svih delova sveta, a jedino veče kada je poslužen švedski sto je bio tokom tematske večeri posvećenoj polinežanskoj kulturi.

Dok smo jednog savršenog dana uživali ispred naše predivne vile na plaži, stigao nam je poklon za venčanje broj 5, sada od prijateljice. To je romantičan ručak za dvoje u okviru privatne vile. Predivno postavljen sto, pun cvetova mirisnih frangipanija, vrhunsko vino i božanstvena hrana. Divno je dobijati poklone na medenom mesecu!

Povratak nam je teško pao. Tešilo nas je što ćemo da vidimo San Francisko, koji je, Bogu hvala, mnogo interesantniji i prijatniji od Los Anđelesa. Nakon povratka u Beograd, oporavljanja od jet lag-a i obavezne postputničke depresije otvorila sam svoju baket listu željenih destinacija. Olovka mi je zastala iznad Francuske Polinezije. Osmehnula sam se i zatvorila svesku. Nije gotovo, polinežanska lepotice, videćemo se mi još.


Interesuju Vas naše aktuelne cene?
Pogledajte aranžmane za Bora Boru i Tahiti


Logo Travel Boutique

Molerova 3, I sprat, 11000 Beograd |
Tel: +381 11 344 00 44 |
E-mail: office@travelboutique.rs
Copyright ©2020. Travel Boutique |
Sva prava zadržana.