Indija – kari i sari

Autor: Mira Juruković

Kada smo dobili poziv od Turkish Airlines-a za studijsko putovanje u Indiju, trebalo mi je vremena da razmislim da li da idem. Iskreno, nisam bila entuzijasta, jer mi Indija nikad nije bila na listi interesovanja. Čak je i program bio prilično intenzivan, čitav „zlatni trougao“ u samo 4 dana boravka. Međutim rekla sam sebi da je to jedinstvena prilika da vidim Tadž Mahal i odluka je pala da putujem. Još kad sam kasnije saznala da putujemo business klasom, bila sam potpuno sigurna da sam donela pravu odluku. Putovanje je organizovalo ministarstvo turizma Indije u  saradnji sa Turkish Airlines-om i ambasadom Indije u Beogradu i svi detalji – od okupljanja na aerodormu u Beogradu, do rastanka grupe na istom mestu – činili su jednu savršenu celinu.

Putovati business klasom je istinska privilegija, pored prednosti i brzine prolaska na svim kontrolnim punktovima, čekiranju, preuzimanju prtljaga, itd, bisuness lounge Turkish Airlines-a je mesto gde čovek može da uživa i da mu čekanje na konekciju bude pravo zadovoljstvo. Udobnost, opuštena atmosfera, deo za razonodu, najbolje od turske i internacionalne kuhinje, odlično vino, muzika – sve je to priprema za let. Ono što je stvarna prednost letenja business klasom je što na destinaciju stižeš svež, odmoran i spreman si da iskoristiš dan. I sa razlogom se tako i zove – zamišljam poslovne ljude koji nakon sletanja treba da održe sastanke i da budu pod punom koncentracijom, još ukoliko je razlika u vremenu…, sada stvarno znam da vredi, zaista vredi.

Stigli smo u Delhi i još na aerodromu shvatili da smo u ogormnom gradu. Ako dve reči mogu da sumiraju moje utiske sa putovanja, to su kontrast i ogromno. Sve je gigantsko, počevši od aerodroma, i sve je puno kontrasta. U hotelu smo bili zatečeni srdačnom dobrodošlicom delegacije ministarstva Indije i turističke agencije State Express čiji nam je predstavnik Hariš bio na raspolaganju sve vreme. Nakon kraćeg odmora i doručka, krenuli smo u obilazak Delhija. E tu vrstu gužve nikad nisam doživela i verujem da i neću. Na ulicama su milioni automobila, motocikala, bicikala, rikši, pešaka, majmuna i krava. I ne zna se ko ima prednost i kojom logikom se putuje, ali sam se hrabro uspela u jednu rikšu i krenuli smo u obilaske. To je pravi pravcati grad kontrasta. U jednom satu sam videla deo stanovništva, pripadnike najniže kaste, koji se rađaju, žive i umiru na ulici, i nekoliko kilometara dalje ekskluzivne vile, okružene vrtovima, kao i moderni finansijski centar Delhija. Najveće znamenitosti Delhija smo posetili uz šarmantno „predavanje“ našeg vodiča Hariša, kao što su Red Fort, Humayun’s Tomb, Moti Masjid, Lotus Temple, Chandni Chowk i još mnogo toga.

Sledeći ugao „zlatnog trougla“ je Džajpur ili kako ga meštani zovu Pink City (mada bih ga ja nazvala Red City), zbog ružičastog (zapravo crvenog, al’ ’ajde) kamena od koga je sagrađen. E ovaj roze/crveni grad stvarno treba videti! Ima neki ljupki šarm i intimnu čar što Delhiju nedostaje. I narod je ovde opušteniji i srdačniji, mada je iskreno, narod fenomenalan svugde u Indiji. Prva fenomenalna stanica je City Palace, ogoman kompleks (već sam toliko puta spomenula da je sve ogromno, ali stvarno jeste) u samom centru grada sa impresivnom arhitekturom. Nakon toga posetili smo Hawa Mahal, još jednu palatu koja napravljena samo da bi žene koje su u njoj živele mogle nesmetano da posmatraju ulične festivale, a da ih niko ne vidi. Baš zgodno, zar ne?! Ali je palata divna, naravno. A sve njihove građevine su kao od čipke napravljene, toliko detalja, toliko uticaja sa svih strana, i sve naravno giganstko da čovek ostaje bez daha. Do cilja imamo još dva stepenika – Amer Fort i Fatehpur Sikri gde nastaju fenomenalne fotografije i svo ovo razgledanje je kao slaganje slojeva krempite dok se ne stigne do trešnjice na vrhu. A trešnja je u Agri.

Agra kao grad mi se uopšte nije dopao, ali ne ide se u Agru zbog grada, već zbog simbola Indije – Tadž Mahala. Koleginica Sanja iz Turkish Airlines-a i ja smo se posebno pripremile za susret sa Tadž Mahalom, u vreme pauze u Džajpuru otišle smo na bazar i cenkale se za sari. U čemu inače da idem u Tadž Mahal, ako ne u sariju! I odmah da se pohvalim da sam u cenkanju ja pobedila i dobila sari po značajno manjoj ceni. Vi možete sve informacije o nekoj znamenitosti danas dobiti na internetu, pogledati sve slike, video snimke… Ali kada ste tamo, shvatite da je ceo kompleks okružen specifičnom aurom i osetila sam da nisam ni na nebu ni na zemlji. Potpuno je magično i vanvremensko. I ta aura je sada samo moja i presrećna sam što sam dozvolila sebi da otputujem u Indiju.

Kada se osvrnem na putovanje, znam da ću ga pamtiti po Tadž Mahalu, ljudima, sariju i kariju. Sve vreme, gde god da smo se našli u toku puta, na ulici ili u luksuznom hotelu, ljudi su bili divni – neposredni, spontani, pričljivi, otvoreni, nenametljivi, ljubazni, gostoprimljivi, veoma srdačni i svi željni da se fotografišu sa nama. A hrana je pravo iznenađenje. Iako je indijska kuhinja poznata u celom svetu, jedanput sam probala indijski kari i pomislila „nikad više u životu ovako nešto neću da jedem“. Pravo je zadovoljstvo jesti pravu, autentičnu indijsku kuhinju i, naravno, kari, koji je bio fenomenalan. Sve je bilo toliko ukusno, hrana je prosto božanstvena. Veoma sam zahvalna Turkish Airlines-u na ovom putovanju. Cela organizacija je bila savršeno izvedena do najsitnijih detalja, ekipa fantastična, atmosfera poletna, a okruženje magično.
Odbacite predrasude ukoliko ih imate i dozvolite sebi da upoznate novu kulturu, tako drugačiju od vaše, a toliko srdačnu i neposrednu. Iznenadićete se.