Dominikana – iskustva iz prve ruke
11.04.2019
Autor: Miljana Golubović
Jednog dosadnog oktobarskog popodneva, kada se apsolutno ništa zanimiljivo nije dešavalo, zazvonio mi je telefon, zove me Anđela. Pomislih „opet probijam neki rok!“, međutim rekla je samo jednu kratku i jasnu upitnu rečenicu: „Hoćeš sa mnom na Dominikanu?“
Pred Vama su odgovori na pitanja „Dominikana iskustva“ i više od toga.
Tri sekunde su bile dovoljne da kažem DA, onda je usledilo vrištanje od uzbuđenja (klasika), zamišljanje sebe ispod visoke lelujave palme, ispijanje kokosovog mleka i neverica da idem na Karibe. Hej! Prvi put preko Atlantskog okeana! Anđela je bez časa razmišljanja izdala avio karte i datum je određen: mart, 9 dana, smeštaj u Punta Kani, All-inclusive naravno. Odlučile smo se na najpovoljniji hotel u tom trenutku Vista Sol Punta Cana 4* koji ima dobar odnos cene i kvaliteta. A najlepše od svega, tamo ću da proslavim svoj 35. rođendan.
Dugačak je period od oktobra do marta, ali usput sam sebi organizovala letnja putovanja, tako da mi nije bilo dosadno. Mart se približio, uzela sam kofer, ubacila par haljina, dve marame za plažu, papuče i kupaći kostim. Dosta! Let nam je bio preko Frankfurta, koji je ogroman aerodrom, gde su „Informacije“ zapravo veliki kompjuteri i sve je lako za organizaciju.
Let od Frankfurta do Dominikane traje 10 i po sati. Obe smo već naviknute na dugačke letove, znamo da uvek dosadi posle nekog vremena. Snabdele smo se filmovima, knjigama i časopisima, ali svakako smo jedva čekale da stignemo. Na moju sreću let je prošao bez ikavih turbulencija. Ja imam taj „dar“ da osetim i najmanje podrhtavanje aviona i da mi skoči adrenalin momentalno, ali ovaj put su vremenske prilike bile na mojoj strani. Sletele smo istog dana kada smo krenule, oko 21h po lokalnom vremenu, što je kod nas u Beogradu bilo 2h posle ponoći, jer je vremenska razlika 5 sati. Popunile smo još u avionu neke papiriće za imigraciono, očekivale smo da treba da platimo vizu i turističku taksu na aerodromu, međutim ništa. Niti su obratili pažnju na pasoše, samo su uzeli papiriće, lupili pečat i „Bienvenidos a República Dominicana“. Stigle smo u hotel, ubacile se u sobu, istuširale i momentalno zaspale.
Probudile smo se pre svitanja, ubacile se u kupaće kostime, protrčale rizortom, cupkale ispred restorana da se otvori za doručak, sručile kajganu u usta i pojurile na plažu. I da vam kažem nešto, ima neki poseban začin na ovim karipskim ostrvima, neka čudna atmosfera što nas je zavela, opustila i regenerisala potpuno. Od apsolutno predivnih plaža do večito raspevanih lokalaca, osećaj koji je zavladao u nama dvema je da uopšte ne razumemo zašto se ljudi u svetu nerviraju, zašto žure, zašto se svađaju, kada je sve tako opušteno i sve je lako i jednostavno. Pravi karipski osećaj. Sve je laganica.
Kakav smeštaj odabrati? – Dominikana iskustva
Obe smo zaključile da je rizort na plaži i All-inclusive koncept jedina prava stvar na Dominikani ukoliko želite maksimalan odmor i relaksaciju. Prvo zbog blizine plaža. Iako su sve plaže javne na Dominikani, veliki hotelski lanci i ogromni rizorti su se izgradili jedan do drugog duž obale, tako da je jako teško doći do plaže ukoliko ste smešteni u nekom pansionu u gradu. U Punta Kani ima samo par izlaza do mora, između rizortova. Takođe hoteli imaju odlično uređen prilaz moru, svako jutro čiste nakupljene morske alge na plaži, imaju ležaljke, suncobrane ili palme ispod kojih se komforno zavalite.
Svi rizorti su stvarno ogromni. Naš hotel ima 3 bazena, ogroman broj zgrada, barova, 5 restorana, snek barove, diskoteku i predivne vrtove sa šumom visokih kokosovih palmi. Predivno je uređen, čist, sa beskrajno veselim osobljem.
Šta obuhvata All-inclusive?
Ukratko, jedeš ceo dan. Od 7h kada se otvara glavni restoran za doručak do 24h kada se zatvara snek bar, sve vreme su pića i hrana na raspolaganju u neograničenim količinama. Mi smo se koliko toliko trudile da budemo umerene, što nam je uspevalo za sve osim za sladoled, jer je baš na plaži u snek baru bila mašina za ovu ledenu poslasticu i nas dve smo raznim izgovorima tipa „idem po vodu“ zapravo punile činije sladoledom.
A šta su Karibi bez koktela sa kišobrančićem? Kokteli su naravno najpopularniji u barovima, a moj omiljeni koktel je Coco Loco, spremljen od ruma, kokosovog mleka i limete. Njam!
Na Dominikani je najveći broj turista iz Amerike, tako da je hrana njima prilagođena. Ali i pored grila, pice i pomfrita mogu se naći u glavnom restoranu lokalna jela, sveže ulovljena riba, rakovi. Nas dve smo se vodile jednostavnim pristupom – za doručak jaja sa paradajzom, ručak riba i salata, večera nešto sa grila i salata. Voće i sladoled. Ja sam uživala u njihovoj papaji, slatka je i sočna. Tu je naravno i mango, karambola, banane i uvek svež i sočan ananas. Ponekad iskoči i guava koju svi preskaču, jer je sunđerasto kiselkasta, ali je zato nazivaju kraljicom voća, jer ima najveći procenat vitamina C u odnosu na svo ostalo voće.
Kakva je plaža? – Dominikana iskustva
Plaža u Punta Kani je prava lepotica! U zavisnosti od doba dana boja mora se menja od tamno zelene do fluorescentno tirkizne. Anđela i ja smo imale „svoje“ mesto na plaži i ja sam netremice posmatrala jednu palmu koja je natkrivljena nad peskom, lelujala se u ritmu blagih morskih talasa. Najlepši kontrast sa morem koje oduzima dah. Voda je u martu bila osvežavajuća, niti previše topla, niti hladna. Vreme je takođe bilo super, oko 27 stepeni u toku dana, suvo, sa vetrom koji duva sa okeana. Bila sam prijatno iznenađena. Nakon mojih putovanja po Aziji i Africi gde je bilo neverovatno toplo i vlažno, vreme na Dominikani mi je došlo kao pravo pravcato olakšanje.
Pesak je sitan, puderast, svetlo bež boje. U našem delu plaže nije bilo nijednog kamička, niti školjke. Samo čist pesak. S vremena na vreme sa pučine doplivaju svetlozelene morkse alge i čim izađu na obalu, osoblje hotela ih očisti. Nije to velika količina algi, komotno smo plivale i uživale u moru.
Šetale smo se duž obala Punta Kane, zavirivale u druge hotele, prolazile pored suvenirnica, ćaskale sa nasmejanim lokalcima. Na plaži su redovno organizovane aktivnosti, od aerobika, do boćanja, odbojke, časova merengea ili baćate. Anđela je imala satnicu svih aktivnosti i redovno odlazila, dok sam se ja pretežno izležavala na ležaljci sa koktelom u ruci. Svako prema svojim prioritetima.
Kakav je narod?
Dominikanci kao da žive u nekoj posebnoj dimenziji van realnog sveta, gde se sve obavlja pesmom i muzikom. Konobarica u snek baru skuplja iskorišćene tanjire i čaše sa stolova i vrcka u ritmu muzike sa radija. Sobarica menja peškire u kupatilu i iz sveg glasa peva neku romansu. Barista sprema koktel i pomera kukove u merenge stilu. Prodavac suvenira na plaži nosi kasetofon sa sobom, pa kada mu dosadi da nudi svoje proizvode, prođuska baćatu i nastavlja svojim putem. Osoblje se međusobno šali, pa đuska, pa peva, pa malo radi, pa ćaska, pa peva, pa igra i tako u krug.
Uvek su spremni za priču. Nakon pozdrava „Ola!“ odmah dolazi neizbežno „Odakle si?“ i priča kreće. Prvo sam mislila da će svako ko mi se obrati da mi „uvaljuje“ nešto da kupim, međutim većina je želela samo da ćaska. Vrlo su direktni. Kada im se neko dopadne, odmah krenu u ofanzivu, nema tu mnogo premišljanja. U njihovoj romantičnoj kulturi nema igrica i analiziranja „gde ovo vodi“, „šta smo mi tačno“, „koje su ti namere“, već ima li hemije ili nema. Ako ima, ajd’ da pravimo bebe. A beba ima! Prosečno jedna žena rodi oko 7-oro dece.
Naravno imaju poseban odnos sa „belim“ ljudima. Kod njih je prestiž biti sa belom ženom ili belim muškarcem. Nije bitno koliko godina ta osoba ima, ili kako izgleda, bitno da je bela. E tada je taj meštanin posebno cenjen u društvu. Tu situaciju koriste uglavnom usamljene sredovečne Evropljanke, koje uz poklone i novac „šetaju“ rasne mlađane momke. Na Dominikani ima poseban termin za takve muškarce – sanky panky.
Imale smo i nas dve udvarače, ali ja im odmah pokažem burmu, a Anđela facu ledene kraljice, pa su brzo bežali od nas.
Gde ići i šta videti? – Dominikana iskustva
Prvo što treba da napomenem je da ja nisam želela nigde da idem. Htela sam 9 dana maksimalno da izblejim i odmorim u hotelu. Znači najpasivniji mogući odmor. I mnogo mi je drago što to nisam uradila, jer su mi sada najbolje uspomene sa ekskurzije „Just Safari“.
Saona Island
Išle smo na dva izleta, prvi je bio najpopularnija ekskurzija na ostrvo Saona. Anđela je jedva čekala, čim smo rezervisale putovanje, počela je da priča o tom ostrvu. Ja guglala, gledala, šta znam… nema ništa osim plaže, mora, to imamo i u Punta Kani, ne razumem što bih išla. Međutim kada se Anđela izborila i mi krenule, shvatila sam zašto je toliko popularan izlet. Za početak samo putovanje je uzbudljivo, jednim delom se ide autobusom, a zatim prelazimo na katamaran i uz koktele i ostalo osveženje sve vreme đuskamo merenge i baćatu dok ne pristanemo na ostrvo nakon sat i po.
More u tom delu Dominikane je apsolutno fantastično! To je južni deo i pravo Karipsko more, dok je u Punta Kani prelaz između Karipskog mora i Atlantskog okeana. Na Saoni je voda svetlo plava kao na Maldivima, dok je u Punta Kana intenzivno tirkizno-zelenkasta. Mene je Saona skroz podsetila na moj medeni mesec na Maldivima, raznežila sam se i počela da mislim o svom dragom koji je ostao tužno žalostan u Beogradu da radi, dok ja ispijam pinjakoladu ispod palme na Karibima. Ali sva sreća tugaljivost me je brzo prošla i uronila sam u lepotu okruženja.
Na ostrvu smo imali organizovani ručak, a povratak je bio brzim brodićima, koji su jurili i skakali po površini vode dok smo mi vrištali. Bilo je sjajno! Brodići su zastali na jednom delu što su nazivali „natural pool“, gde je voda do grudi, sjajno tirkizna, a dno puno morskih zvezda. Zvezde se ne podižu iznad vode nikako, jer nakon samo 5 sekundi na vazduhu će uginuti. Tako da smo ih razgledale unutar vode.
Izlet smo uplatile preko agencije koja ima ispostavu u našem hotelu, iscenkale smo se za nižu cenu i na kraju nas je koštalo oko 80 dolara po osobi. Može to i za manje, ali nas dve ne znamo najbolje da se cenkamo. Iz hotela smo krenule u 07:40, a vratile se u 18:30. Svakako preporučujem svima koji žele da vide divlje nenaseljeno ostrvo sa vodom kao na Maldivima.
Just Safari
Ovo je bilo pravo iznenađenje za mene, jer niti smo planirale, niti sam zamišljala da ću da jašem konja preko potoka i kroz šumarke, a kamoli da se vozim zip lajnom usred karipske džungle. Ispostavilo se da smo se upoznale sa vlasnicima kompanije Just Safari, beogradskim bračnim parom. Anja i Nenad su jednog dana odlučili da promene sebe na bolje i odselili se u Dominikanu, pa započeli novo kvalitetnije poglavlje svog života. Nakon adaptiranja na „kako ćemo, lako ćemo“ kulturu, prvi su krenuli da rade danas jednu od najpopularnijih ekskurzija na Dominikani Jeep Safari. Ekskurzija objedinjuje 4 različita izleta u jedno i pruža nezamenljivo autentično-avanturističko iskustvo. Ide se naravno džipovima, grupe su male, tako da je odnos vođe grupe sa klijentima potpuno personalizovan.
Anja je došla oko 9h po nas u hotel u fanky džipu, nakon par kilometara pridružila su nam se još dva džipa sa 6 Amerikanki. Pored Anje i Nenada, glavni vodič je Majk, Amerikanac dominikanskog porekla, zatim tu je bio fotograf Voja, naš momak od 33 godine koji je u potrazi za ženom (ljubazan, iskren, crna kosa, tamne oči, Škorpija u horoskopu, Anđela ima broj telefona… čisto da se zna).
Prva stanica je hacijenda, tj autentično domaćistvo gospodina zavodnika Kristijana. Kristijan je seksi rančer koji je zašao u 7. deceniju života, mada izgleda kao da ima oko 40 godina. Nakon obilaska jednog dela njegovog imanja i upoznavanja sa voćem i začinima koji se uzgajaju, uleteo je Kristijan, duge kovrdžave kose, go do pojasa, na rasnom konju i rekao zanosno: „Ola, mućaćas!“
„Oh my God!“, zavapile su Amerikanke i to je bio samo početak. On je nama zavodljivo pokazivao kako se peku zrna kafe i kakao-a, šarmerski nam je dao da probamo, uvijajući kukovima nam je demonstrirao kako se u njegovom kraju igra merenge. To je trajalo sve dok jedna od Amerikanki nije uzviknula: „Ja ću biti tvoja sledeća žena!“ Druge su dreknule: „E bogami nećeš!“ i drama je potrajala, dok je Kristijan blistao kao kakav šerif u kaubojskim čizmama, sav mišićav i dugokos.
Na stranu ljubavna drama, mi smo u ovoj hacijendi probale najbolju čokoladu na svetu spremljenu samo od organskog kakaoa i braon šećera, punu kakao putera. Zatim smo se počastile opojnom mamahuanom, što je lokalni liker sačinjen od domaćeg ruma, meda i posebnih biljaka. Zatim smo ispijale domaću dominikansku kafu, veoma jaku i aromatičnu. Na kraju popile šolju toplog mleka sa kakaom. Domaćin nas je poslužio i ananasom, karambolom i guavom. Amerikanke su pokupovale sve što su mogle i što je bilo izloženo od domaćih proizvoda. Uspela sam da ugrabim kakao i to je sve.
Sledeća stanica je avanturistički park sa ergelom konja i zip lajnom. Već sam počela u glavi da nalazim izgovore kako bih izbegla i konje, a naročito zip lajn, međutim Anja i Nenad mi nisu dozvolili. Ukačila sam se nekako na konja, prvi put u životu i sve vreme povriskivala dok ga nisam oslobodila tereta svog tela na kraju. Moj konj Martine je bio svojeglav mužjak, očito nezadovoljan mojom zastrašenom energijom, pa je umislio da treba da se kreće drugačijim stazama od regularnih gde su ostali konji kaskali. On se zavlačio u šumarke, ulazio u reku da pije vodu, voleo da se penje uzbrdo i da strči nizbrdo, dok sam ja glasno negodovala sa „I’m gonna die!“ Ubrzo je na konju dotrčao jedan rančer, zauzdao je neposlušnog Martinea i do kraja ga je čvrsto držao za uzde i smirivao me. Na kraju mi je kao svaki Dominikanac šarmer rekao da sam lepa, da imam lepe oči, ali je on oženjen i ne sme sa mnom ništa. Okeeejj… napravila sam kao razočaranu facu i uzdahnula: „Ehhh… onda ništa…“, što mu je izmamilo samozadovoljan izraz lica. Nije smeo, ali je mogao, a to se računa!
Sledeća stanica zip laj. Uzalud je bilo moje negodovanje i odbijanje, na kraju sam se našla na tirnju i čekala svoj red prestrašena. Anđela je naravno neustrašivo i sva srećna prva otišla. Ja sam čekala da par kršnih Amerikanki prođe, jer ako njih izdrži, onda će i mene. Na kraju nisam imala kud, došao moj red, procvilela sam momku koji nas je „kačio“ na strunu ono moje standardno: „I’m gonna die“, na šta se on samo zabavljeno nacerio i gurnuo me. Baletanke su mi odmah pale s nogu, ali me je uhvatio osećaj potpune slobode. Odmah sam se setila onoga kada smo bili klinci i pitali jedni druge koja bismo životinja želeli da budemo, ja sam uvek govorila orao, jer sam želela da letim visoko i slobodno. I za tih nekoliko trenutaka tako sam se osećala, slobodna.
Moj nesuđeni rančer je čak pronašao baletanke, za šta je dobio zagrljaj i napojnicu i krenuli smo dalje. Sledeća stanica – cigare. Uh, uh, a taman sam nepušač od novembra. Međutim nisam mogla da odolim, tamo sam zapalila, svidelo mi se, kupila sam, evo pućkam i sada kod kuće, pa kad nestane, kraj, nema više!
Poslednja stanica je ručak i kupanje na plaži Makao. Ova plaža je veoma specifična jer liči na okean, manje na Karibe, pa su talasi jači i veći. Poslužili su nam autentično dominikansko jelo – pirinač, sos od crvenog pasulja, pržena piletina i pohovani plantani. Sve je bilo ukusno i slasno. Anđela i ja smo se sprijateljile sa Amerikankama, saznale da njih 6 imaju svoje porodice, naporne poslove, ali zato od kada su bile tinejdžerke svake godine putuju na 5 do 7 dana negde zajedno, a želja im je da sledeće godine odu u Dubai.
Ova ekskurzija donosi autentično iskustvo i potpuni avanturistički duh. Anđela i ja svima preporučujemo, jer ne može da se uporedi ni sa čim drugim u ponudi. Tura košta oko 110 dolara po osobi i vredi svaki cent. Voja fotograf sve vreme slika i fotografije objavljuje na njihovoj facebook stranici, pa možete da preuzmete. Anja i Nenad su pravi domaćini i slušajući njihovo iskustvo razbile smo predrasude o bezbednosti na Dominikani i lokalnim običajima. Sada kada me neko pita za Dominikanu, prvo mi na pamet padne ova ekskurzija, a tek potom plaža.
Da li bismo se vratile?
Definitivno obe. Dominikana može da bude savršeno letovanje u junu i julu. Već avgust i septembar treba preskočiti, jer su velike mogućnosti za kišu i jake vetrove. U svim ostalim mesecima se može ići. Zbog All-inclusive hotela imate potpuni komfor, bezbedna je destinacija, ljudi topli i raspevani. Već imam na pameti šta ću da radim prilikom sledeće posete. Naravno ovaj put idem sa mužem, vodim ga obavezno na safari turu sa Anjom i Nenadom, ali ćemo i da iznajmimo auto i prošvrćkamo se do glavnog grada i divljih plaža. Tamo negde u novembru najverovatnije. Jedva čekam!
Interesuju Vas naše aktuelne cene?
Pogledajte aranžmane za Dominikansku Republiku