Luda i nezaboravna avantura po Filipinima

Autor: Laura Lenc

Postoji ona čuvena izreka- “Život je avantura – usudi se!”

Našoj putnici Lauri usledila je prava avantura od 25 dana istraživanja filipinske divljine.

Odmah ćemo biti apsolutno otvoreni prema vama, za ovakvu avanturu je potrebna dobra organizacija i priprema, počev od dvadesetodnevnog procesa dobijanja vize do planiranja samog putovanja.

Za bolje razumevanje Laurinog filipinskog vremeplova, bilo bi dobro da imate neke osnovne informacije o ovom egzotičnom i divljem azijskom ostrvu. Vežite se, polećemo!

Za početak, bitno je istaći da je Republika Filipini ostrvska država u jugoistočnoj Aziji koja obuhvata arhipelag sa 7.107 ostrva rasutih po Pacifiku. Ako zagrebemo malo dublje u istoriju, videćemo da su Filipini bili španska kolonija više od 300 godina te da su od njih preuzeli katoličanstvo usled čega su njihovi ljudi i kultura dosta hispanizirani. Samim tim, većina Filipinaca zna i govori španski jezik. Ono po čemu se takođe vidi uticaj Španije jesu nazivi gradova i regija. Kako su tokom prve polovine 20. veka bili pod upravom Sjedinjenih Američkih Država (SAD), gotovo na svakom koraku je prilično osetan uticaj zapada te bliskih kulturnih veza. Usled takve “amerikanizacije” ne čudi nas što engleski jezik govori do 70% populacije, iako je u zemlji zvanični jezik Filipinski. Glavni grad je Manila, sa 15 miliona stanovnika. Valuta je filipinski pezo (100 PHP je 1.85 EUR).

Kad smo završili čas istorije, vreme je da vidimo i doživimo Filipine očima naše putnice Laure.

Nakon samo noćenja u Manili, Laura se zaputila 400 km ka severu do čuvenih Banaue Rice Terraces. Ova pirinčana polja se prostiru po obroncima Ifugao regiona na Filipinima. Priča kaže da su izgrađena ručno, te da se kamene i blatnjave terase na jako strmim padinama navodnjavaju sa planinskih potoka i izvora.

U toku sezone berbe u selima Banaue i Batad, kada su biljke pirinča najsvetlije zelene boje, cela dolina biva okupana sunčevom svetlošću, te je pešačenje (čitaj pentranje) ovim obroncima nadrealno iskustvo. Kako je Laura istakla, morate biti zaista fizički spremni za ovaj doživljaj koji, smatramo, vredi svake kapi znoja. Uostalom, pogledajte sami taj fenomenalan pogled!

Nakon dva dana provedena u pirinčanim poljima, nadahnuta neverovatnim prizorima, Laura je bila spremna za novo prirodno čudo – iz Manile avionom se zaputila ka ostrvu Bohol i čuvenim Chocolate Hills, poznatim kao fenomen brda čokolade u sred džungle.

Chocolate Hills čini više od 1.268 brda u obliku kupe – vrlo čudna geološka formacija koja je zbunila mnogo geologa. Brda se prostiru na površini od 50 kvadratnih kilometara i variraju od 30 do 120 metara u visini. Sa vidikovca se pruža pogled od 360° na brda, a posebno je veličanstveno kada se posmatraju iz aviona – pojavljuje se na hiljade brda koji izviruju iz zelenog okruženja. Ono što je jedinstveno kada je reč o ovim čokoladnim brdima krečnjaka je to što su samo pokriveni travom, a oblik kupe je manje ili više uobičajen za sve, iako se razlikuju po veličini. Brda izgledaju čokoladno samo tokom suve sezone kada se trava sprži i postane braon boje te brdo izgleda kao beskrano polje čokolade.

Nakon ovog iskustva, sasvim logičan sled na ostrvu Bohol bilo je upoznavanje sa endemskom vrstom najmanjih primata na svetu “tarsiers” koja može da se vidi krstarenjem rekom Lobok kroz prašumu.Ostrvo Bohol ima jedan istureni deo koji je turistički najrazvijeniji – Panglao Island, u kom se nalaze hoteli i restorani, te za koji se može reći da je manje divlje i znatno razvijenije ostrvce.

Imajući to u vidu, Laura je odlučila da joj upravo Panglao bude početna tačka te mesto odsedanja, a na Bohol, kao zov divljine, je svakodnevno odlazila na izlete. Očarana filipinskim lepotama sa kojima se do tog trenutka susrela, Laura je odlučila da svoju avanturu nastavi na ostrvu Cebu, tačnije u regiji Oslob, plivanjem sa kit ajkulama.

Da, znamo da izgledaju kao da mogu da usisaju celu porodicu, ali su zapravo vrlo miroljubivi i predstavljaju turističku atrakciju koju mnogi putnici ne žele da propuste. Kako nam je Laura ispričala, iskustvo je zaista neverovatno, a celokupna avantura je u potpunosti pod kontrolom vodiča koji vas usmerava i time ovaj doživljaj pored ludog čini i apsolutno bezbednim.

Sve vreme svog boravka na ostrvu Cebu, Laura je odsela u hotelu Blue Waters Sumilon Island Resort.

Svoju endorfinom ispunjenu avanturu odlučila da je privede kraju ostrvom Palawan koje redovno dobija titulu najlepšeg ostrva na svetu te ne čudi što je vrlo atraktivno kod turista. Znate one čarobne fotografije kristalno tirkizne vode i ogromnih krečnjačkih stena izdignutih iz mora koje vas raspamete kada ukucate “Philipines” na guglu?

Upravo to su fotografije ostrva Palawan, vrlo specifičnog izgleda, uskog a dugačkog 510 km. Najpoznatiji deo ostrva Palawan je El Nido, regija koja se nalazi pod zaštitom UNESCO kao spomenik prirode poznat po turama zvanim island hopping – obala je ekstremno razuđena, prepuna ostrva, stena i uvala te postoje različite island hoping ture koje je Laura odlučila da uvrsti u svoju filipinsku priču.

Putovanje do ovog Palawanskog bisera trajalo je autobusom čitavih 7h! Jel vam sad jasno zašto su Filipini zaista samo za najluđe avanturiste? Ne postoji opcija organizovanja transfera unapred, sve se odigrava na licu mesta i u datom trenutku, dakle ad-hok filozofija na delu. U tom smislu, Filipini su vrlo uzbudljivi i potrebno je da budete snalažljivi, a poželjno je i da posedujete veštine cenjkanja.Kako nam je Laura prenela, dugu vožnju do El Nida bi ponovila opet i opet, jer smatra da je to nešto najlepše što može da se vidi i doživi. I zaista, kad već obrćete pola zemljine kugle, gledajte da odvojite što više vremena i nikako ne propustite ove božanstvene filipinske divljine koje ostavljaju bez daha i predstavljaju nešto najvrednije što vam se tamo pruža.

Tokom svoje island hopping ture po arhipelagu, odlučila je da odsedne u tzv. guesthouse hotelima koji se smatraju najpraktičnijim izborom kad su u pitanju svakodnevna krstarenja i obilasci ostrvom. Putnicima se savetuje da upravo na ovaj način organizuju svoj smeštaj tokom island hopping tura, a da nakon istih, ukoliko to žele, sebi pruže potpuni užitak i relaksaciju u nekom od luksuznih hotela/resort-ova, kojih ima svega nekoliko.

Tako je Laura odlučila da poslednjih pet dana svog neverovatno uzbudljvog putovanja provede u luksuznom hotelu El Nido Resorts Apulit Island na bazi punog pansiona. Ovaj fantastični resort joj je omogućio da se u potpunosti resetuje i dozvoli svom umu i telu da upije sve lepote koje je videla i doživela tokom svoje filipinske avanture.

Tih dana je uglavnom bila zavaljena u ležaljku sa omiljenim koktelom u ruci i stopalima u pesku, rekapitulirajući prethodne nedelje sa osmehom na licu dok su joj telom prolazili žmarci radosti, ushićenja i sreće kakve samo jedan putnik može da iskusi.Kada smo je pitali je li vredelo toliko pređenih kilometara, pešačenja i znoja, bez razmišljanja je poručila da je, iako na momente naizgled naporan, ovaj put bio jedno od vrednijih iskustva koje je mogla da doživi.

Zapamtite, postoje, nesumnjivo postoje putovanja koja vas okupaju srećom i ljubavlju od palca do temena glave. Nesumnjivo je da postoje ona koja učine da zavolite za prstohvat više svet koji vas okružuje, i to do mere da poželite da imate moć da isti obgrlite sa svoje dve ruke! Baš kao Laura, možda i vi sutra odlučite da poklonite delić sebe Filipinima.