Dnevnik Nede i Iris sa Tajlanda
19.10.2016
Početak avanture u Bangkoku
Dolazak u Bangkok i toplotni udar 🙂
Nakon dugog i iscrpljujućeg leta, slećemo u Bangkok u kojem nas je dočekalo bar 20 stepeni više nego što je trenutno kod nas u Srbiji. Osim visokih temperatura i sam vazduh je prilično vlažan, te u kombinaciji sa našim umorom deluje prilično ošamućujuće. Međutim to nas to ne sprečava da se odmah nakon smeštanja u hotel Novotel Fenix Bangkok Silom 4* i osvežavanju krenemo na istraživanje Bangkoka – grada anđela, kako ga često nazivaju.
Hotel u kom smo bile smešetene je bio u naselju zvanom Sathorn, te otkrivamo da je najbliži put do hramova Wat Arun i Wat Pho, da dodjemo do Sathron Taksin Bridge i tu uhvatimo brodić. 
Naime, reč je o maloj luci odnosno pristaništu odakle kreću brodovi koji razvoze kako turiste, tako i tajlanđane rekom Čao Praja na svakih 10-15 minuta. Pored mape na mobilnom koju nam je prepručila devojka iz agencije, koristimo pomoć lokalaca, ali je otežavajuća okolnost što slabo znaju engleski. Međutim, budite bez brige, naše iskustvo je pokazalo da je ovo problem samo u Bangkoku i samo sa muškim delom stanovništva, dok su žene uglavnom uvek bile voljne da pomognu, posavetuju, pa čak nas i otprate na lokaciju koju smo tražile.
Ovog puta, lokalac nas je uputio na sky train – prevozno sredstvo koje liči na metro/voz ali se nalazi iznad zemlje. Karta do Taksima je koštala 25 bata – 60 dinara. Po dolasku na Taksim uzimamo kartu do stanice koja je najbliža hramovima, za svega 40 bata (120 dinara). Ovo je zaista jeftino jer brodom idete barem pola sata, i imate prilike videti ostala naselja Bangkoka, plus tokom “krstarenja” vam tajac/tajka, kako ih od milja zovemo, pričaju na engleskom o znamenitostima pored kojih prolazite. Međutim, njihov izgovor je, bar nama bio prilično nerazumljiv. Ovaj brod ostavlja putnike samo sa desne strane, te na tom pristaništu uzimate drugi manji brodić koji vas prevozi na drugu stranu reke, na kojoj se nalazi Wat Arun i karta je svega 3 bata.
Wat Arun, je po meni najlepši hram koji smo obišle. Hram je prepun boja, ukrasa, šarenila, buda i ostalih skulptura i detalja. U njemu se nalaze par “kapijica” kroz koje kako prolazite otkrivate nove delove hrama, i sve više vas opčinjava ovo predivno mesto.
Takođe, u ovom hramu postoje izuzetno strme i visoke stepenice sa kojih se pruža pogled na ceo Bangkok, ali mi nismo imali prilike da se popnemo na njih zbog trenutne rekonstrukcije – dakle moramo se vratiti jednog dana da i to učinimo!
Potom opet hvatamo brodić da nas vrati na drugu stranu reke, na kojoj posećujemo Wat Pho – hram ležećeg bude koji je dugačak 40 i nešto metara! 
Ovaj veliki pozlaćeni Buda vas ostavlja bez reči, prosto ne možete uhvatiti ni kamerom ugao iz kojeg bi ga celog uspeli uslikati. Savet – ponesite svoje marame da prekirjete ramena i obucite duge haljine/suknje da vam ne bi dali marame koje su nosili turisti pre vas. U ovom hramu ćete naći pregršt šarenih kula, raznoraznih skulptura i maleni improvizovani vodopad koji je idealno mesto za uživanje dok voda neumorno žubori i opušta vas!
Naša sledeća stanica je bio Lumpini park, poznat po svojim stanovnicima – gušterima raznih veličina i botaničkoj bašti sa leptirićima, takođe razliličitih veličina i vrsta. Nažalost, stigle smo u park u sumrak te nismo uspele da vidimo životinje, ali smo uspele ispratiti masovan thai aerobik! Naime, tajlanđani u ovom parku masovno vežbaju, kako aerobik ili jogu sa svojim instruktorima koji na velikom razglasu daju instrukcije, 
tako da se mnogi odlučuju i za džoging upravo ovde. Do parka smo stigli čuvenim tuk-tukom, za svega 300 bata (što je oko 800 dinara), i pritom treba napomenuti da smo bile udaljene nekih 8 km od parka. Vozači su prilično neoprezni i neustrašivi, te ovo iskustvo i te kako vredi isprobati jer vam adrenalin skače tokom cele vožnje! No, ovo je svakako najskuplje prevozno sredstvo.
Naša poslednja destinacija za danas je ulica Kahn San Road – poznata turistička ulica, kako za noćni život i uličnu klopu, tako i za šoping i tajlandske masaže. Upućuju nas da od parka uzmemo autobus broj 47 kako bismo stigli do te ulice, karta je bila oko 10 bata što je svega 30 dinara a vožnja je trajala barem 20-30 minuta.
Vožnja tuk tukom i ukus pohovane banane
Neda i Iris – dan drugi
Nakon odličnog doručka u našem hotelu, upućujemo se ka glavnoj železničkoj stanici gde ćemo uzeti voz za Ayutthayu. Pošto smo kasnile na voz odlučujemo isprobati još jedno prevozno sredstvo, a to su motoristi. Naime, za 180 bata po osobi svaka plaća svom vozaču da nas na motorima (brzinom svetlosti), prevezu do železnicke stanice koja je prilično udaljena od naše trenutne lokacije, te je ova cena prilično povoljna. Put je trajao bar 20tak min, i zaista je prijao jer osim uživanja u povetarcu imale smo prilike i videti raznorazne kutke Bangkoka koje peške ne bismo stigli obići. Po dolasku na stanicu izbegavamo pokušaj prevare. Naime, ispred stanice razni promoteri vrbuju turiste nudeći kvazi pomoć oko kupovine karte, predstavljajući se kao obični prolaznici a ne promoteri. Nas je uveravala žena da kupimo karte za 340 bata što je kao najbolja opcija, ali srećom mi smo se informisale kod prolaznika pre, i znali da je karta svega 20 bata u jednom pravcu!
Put je trajao oko sat i po,voz je zaista star i prljav ali se brzo navikne čovek na sve :). Po dolasku, na stanici upoznajemo puno tuk tuk vozača, a sa jednim ostvarujemo i dobar dogovor. Pogodili smo se na 600 bata (a prvobitno je tražio 1200), da nas vozi tri sata po gradu i ostavlja na glavnim znamenitostima oko 20tak min kako bismo ih obišli i slikali se (što je zaista dovoljno vremena iako zvuči malo). 
Obišle smo poznati hram sa budinom glavom u korenju – Wat Mahthat, potom hram Wat Yai Chai Mang Khon u kom smo imale priliku zlatiti budu, hram Wat Phra Sri Sanphet u kom smo sele dole sa lokalnom dečicom uživajući u atmosferi i spokoju kojim odiše sam hram. Zatim do ležećeg bude i prošli smo pored Wat Chaiwattanarm u koji nismo ušle, pošto je ulaz oko 50 bata dok je u ostalima 20 i plus bismo morali uzeti još vremena našem vozaču, te samo slikamo panoramski hram. Nakon toga nas vraćaju na železničku stanicu i preporučuju nam gde da jedemo. Mi se odlučujemo za pohovane banane, koje su mi postale omiljena poslastica (svega 20 bata).
Kupujemo kartu za nazad i idemo za Bangkok! Po dolasku u hotel osvežavamo se u predivnom bazenu hotela i leškarimo na krevetima koji su smešteni uz bazen. Nakon toga se upućujemo opet za Khan San Road i isprobavamo njihovo piće Sang Som (slično našem vinjaku) služe ga u bucket (kantica za pesak) i košta 250 bata. Iz priloženog možete steći utisak da je noćni život prilično skup, odnosno skuplji u poređenju sa njihovim prevozom, hranom i slično. Takođe, kafići u ovoj ulici i okolini rade do 1 uveče. Na ulici kupujemo kebab za 60 bata i odlazimo u hotel na spavanje, ovog puta tuk tukom.
Potraga za pijacom i thai masaža
Neda i Iris – dan treći
Treći dan u Bangkoku je isplaniran za posetu ploveće pijace. Postoji jedna veća pijaca van Bangkoka i saznali smo u lokalnim agencijama da je cena oko 1000-2000 bata, a kako se za lokalni prevoz nismo organizovale, odlučujemo se da posetimo manju ploveću pijacu koja se nalazi u Bangkoku. Navigacija nas upućuje opet na Taksim bridge i potom do poslednje stanice brodom gde je potrebno da se ukrcamo na novi brodić da nas “prebaci” na drugu stranu obale (za tri bata).
Kad smo stigle do te destinacije navigacija je pokazivala da smo negde u blizini, međutim nije nam bilo najjasnije kuda treba dalje ići, a niko od prolaznika nije znao engleski dovoljno, te smo sasvim slučajno nailazimo na neku običnu pijacu 
(za nas je bila ipak neobična i veoma povoljna) koja je prepuna različitih lokalnih specijaliteta i doslovno prejeftina. Kupujemo zalogajčiće koji liče na mini mini palačinke sa viršlom, komad te hrane iznosi 3 bata, potom uzimamo sushi (komad je 5 bata). Kupujemo odlične farmerke za po 3 evra, ranac za 8 evra, majice za po evro, sesire za 2 evra itd – složićete se da je zaista jeftino. 🙂
Zaista topla preporuka otići na lokalnu pijacu i tu kupovati, nikako ne u Khan San Road-u i sličnim turistički mestima gde ćete plati sve duplo više.
Potom se vraćamo na brodić i sasvim slučajno završavamo na stanici Tha Maharaj. 
Ovo nam je takođe bilo interesantno iskustvo zato što je ovaj deo potpuno drugačiji, može se reći “amerikanizovan” – čist, uredan i reklo bi se veoma skup. Vraćamo se u hotel, i spremamo za odlazak na thai masažu celog tela – pola sata 150 bata u Khan San Roadu. Zatim se odlučujemo probati „specijalitet“ – škorpion na štapiću (80bata), slano i hrskavo je sve što bih rekla- probajte! 🙂
Po povratku u hotel odlazimo u sky bar na vrhu hotela koji pruža nezaboravan prizor na celi Bangkok.
Dolazak i zagrevanje na ostrvu Puket
Neda i Iris – dan četvrti
Nakon tri dana provednih u Bangkoku, krećemo na ostrvo Puket. Let nam je trajao oko 1h, što nam se činila kao dobra ideja da bismo se konačno naspavale. Na ostrvo stižemo u popodnevnim časovima, međutim dok smo preuzele kofer i stigle do hotela (minimum sat vremena vožnje), smestile se i našle plažu već je pao mrak. Tako da topli savet, ne budite lenji i bolje bukirajte let ranije ujutru da ugrabite i malo sunca već prvog dana 🙂
Taksi od aerodroma do hotela je iznosio 800 bata i to je stvarno najjeftinije što može da se nađe! Napomena – ne pristajte na ponude za transfer ili izlete na samom aerodromu, umeju biti veoma ljubazni i veoma skupi! Taksi je najbolje uzeti ispred aerodroma, a za izlete se raspitajte u okolini hotela ako ste na Patong plaži. Topla preporuka je da prvi dan iskoristite da se raspitate na više mesta za ponude izleta, kako biste našli najjeftiniju varijantu, i isto važi i kod kupovine suvenira i odeće.
Na dva minuta od našeg hotela 
The ASHLEE Plaza Patong Hotel & Spa 3* nalazila se lokalna pijaca gde su obroci veoma jeftini kao i odeća i odmah preko puta nje postoji jedna prodavnica sa suvenirima koja je najjeftinija. U toj prodavnici nema cenkanja, ali nemate ni potrebu za tim jer stvarno daju najniže ponude! Mi smo tamo kupile gomilu magneta, imaju akciju 4 magneta za 100 bata (oko 300 din). Takođe, ako nešto želite kupiti, nemojte odmah ponuditi nižu cenu, već pitajte cenu a kad vam kažu, okrenite se i idite, i 90% njih odmah nudi nižu cenu, pa čak i upola, i tad krenite sa cenkanjem za još niže. Naravno, uz osmeh sve bolje prolazi! 🙂
Mi smo prvo veče iskoristile za večeru u obližnjem kafiću, i šetnju do Patong plaže i Bangla Road (koja je poznata po noćnom životu). U ovoj ulici se mogu videti barovi različitog kalibra, 
od onih skupih do onih skromnijih, sa raznoraznom muzikom i brojnim promoterima! Mnogo ženskog sveta, i lady boys-a, koji su ili direkt na ulici ili na šankovima u otvorenim barovima! Generalno, kao i u Bangkoku i ovde je noćni život skuplji i pivo od 0,33 je u prosečnim kafićima oko 140 bata, dok je u eskluzivnijima skuplje! Takođe, prvo veče smo lagano ispitivali situaciju za izlet na Phi –Phi ostrvo i James Bond ostrvo, koje smo planirali obići na kraju putovanja.
Peti dan – Jahanje slonova
Na početku današnje pustolovine uputile smo se da iznajmimo motor, kako bismo uspele da obiđemo sve što smo zamislile. Rentiramo skuter na tri dana i košta nas 600 bata ( što je po osobi 950 dinara za tri dana transporta svuda po ostrvu!)
Prva stanica za danas je Kokchang Elephant Rides, koji je od hotela udaljen oko 9 km. Put je malo nezgodan, jer je pun krivina, uspona, padova, i neopreznih vozača, vozi se levom stranom, tako da ako niste iskusni vozači vodite računa. To sve iziskuje malo privikavanja na njihova pravila skretanja, ali smatram da su ovakve avanture vredne rizika! 🙂
Stižemo na odredište, prizor je pomalo tužnovat,možda jer sam od samog starta podeljenog mišljenja koliko je ovo sve (ne)humano… 
Međutim, izguglala sam da je ovaj kamp jedan od kampova gde lepo brinu o slonovima i mogu reći da sam takav osećaj i imala prilikom druženja sa njima. Momak koji je nas vodio na jahanje malo slabije zna engleski, ali mu se vidi u očima koliko voli svog slona. Platile smo 800 bata po osobi za pola sata jahanja po šumi, a na pola puta nam je rekao da siđemo iz nosiljke i sednemo direkt na slona, iza glave. Tek tog momenta se osećam malo bolje, prisnije i povezano sa našim prijateljem slonom.
Ipak ovaj izlet nije nešto što preporučujemo, nekako vam uvek bude žao slonova i stvara vam neći osećaj tuge.
Međutim, poslednji dan putovanja smo otkrile pravi (bolji) način druženja sa slonom! 🙂
Nakon ovog neobičnog iskustva, upućujemo se ka plaži po imenu Kata Noi Beach, uživamo u suncu, pesku i divnoj plaži! Po povratku sa plaže, stajemo na jos jednu plažu – Kata Yai. Na njoj možete videti karakteristične drvene brodiće, koji su upotpunili celokupan pejzaž uz zalazak sunca!
Uveče odlazimo u Bangla Road motorom i primećujemo da ovde nema pravih tuk tukova kao u Bangkoku i da većina koriste motore, tako da definitivno iskoristite Bangkok za vožnju tuk-tukovima! 🙂
Odlazimo na ražnjiće 3 štapića za 80 bata, koje delimo uz pivo! 🙂
Još jedna preporuka– noću što više ići peške, i izbegavati motor, jer tek noću saobraćaj postaje opšte ludilo i zaista se izlažete velikoj opasnosti bez potrebe!
Tigrovi, vodopadi i Banana beach
Neda i Iris – dan šesti
Današnja ruta je bila oko 60 km u oba pravca i vredela je svakog pređenog kilometra 🙂 !
Prva stanica nam je bio čuveni Tiger Kingdom gde nam je jedan od radnika ponudio nekoliko opcija (da biramo između najmanjeg, malog, srednjeg ili velikog tigra i ukoliko želimo njihovog fotografa). Mi se odlučujemo za “paket” za 1400 bata, u kom smo dobile pravo na slikanje sa malim (6 meseci) i velikim tigrom! Postoji nekoliko pravila sa kojima vas upoznaju pre ulaska, takođe potpisujete ugovor da ulazite na sopstvenu odgovornost i ostavljate lične stvari pred ulazom u kavez.
Jedan njihov vodič je uveo nas dve zajedno, 
slikale smo se posebno svaka i potom nas je i zajedno uslikao. Osoblje je veoma ljubazno i prijatno, a što se tigrova tiče pretpostavljamo da su na nekoj vrsti sedativa, ali nije onako strašno i mučno kao u hramu tigorova u Bangkoku.
Ovde su neki od tigrova bili budni, čak šta više i raspoloženi za igru, dok su neki samo spavali. Uprkos tome što su u kavezu, što svakako nije humano, nisu izgledali toliko namučeno i bili su dobro negovani, te je ipak krajnji utisak o ovoj poseti bio pozitivan.
Preporučujemo ovaj izlet 🙂
Sledeća stanica je bio Kathu vodopad, koji ne preporučujemo. Osim lepog putića do samog vodopada, nema šta da se vidi jer je toliko mali da nam nije bilo ni jasno što ga nazivaju vodopadom?? Takođe, na slikama na google-u izgleda veće, te smo ovom stanicom bili razočarani.
Potom smo se uputile ka Banana plaži, ali smo se susrele sa manjim problemom. Naime, navigacija je pokazivala da smo stigle, a mi smo se nalazile na sred puta u šumi i sa leve strane se nalazila blaga “provalija”! Uvidele smo, još jedan parkiran skuter i shvatile da moramo naći put do dole. Napomena – ima dva putića, jedan užasno strm i opasan, dok je drugi prihvatljiviji (koji mi naravno nismo videle 🙂 )! Nakon, četvoronoškog silaženja niz padinu, dolazimo do prelepe plaže! Na plaži svega desetak ljudi, od toga su većina lokalni ribari i mi među njima – nešto zaista predivno.
Nakon višečasovnog izležavanja i kupanja, krećemo do vodopada Ton Sai. Ovaj vodopad je mnogo lepši, impozantniji ali nije ni on naročito velik. Međutim, nalazi se u šumi i zaista je egzotično – savet otiđite malo ranije da imate bar jedan sat za obilazak po šumi pre mraka!
Dan završavamo na Patong plaži nakon izlaska – čekajući izlazak sunca!
“Odmor” na Freedom beach-u
Neda i Iris – dan sedmi
Ustajemo oko podneva, još uvek iscrpljene od prethodnog dana i odlučujemo da današnji dan provedemo na obližnjoj plaži (2 – 3km). Plaža je na sajtu Trip Advisor, ocenjena kao jedna od najlepših i naglašeno je da se do nje dolazi kroz šumu!
Međutim, nema podatka da je put veoma opasan, strmovit i iscrpljujući. Naime oko kilometer smo prešle motorom i dalje isle pešaka, jer je put do “ulaza” na plažu peskovit, krivudav i pun uspona i padova. Stoga, odluka je na vama da li ćete i taj deo radije prepešačiti ili voziti se motorom.
Na samom ulazu na plažu, postoji jedna kolibica u kojoj lokalci naplaćuju ulaz u iznosu od 200 bata. Topla preporuka – kupite i vodu kod njih, jer je dole teže doći do nje, a biće vam potrebna sigurno! Druga preporuka – budite oprezni, jer neki delovi puta možda ne deluju opasno, ali se često desi proklizavanje zbog peska i šljunka! Treća preporuka – idite jednim delom dole i obratite pažnju kod skretanja da skrenete desno jer je taj put manje strm, i u jednom delu čak postoje improvizovane stepenice (mi smo naravno promašile skretanje)! 😀
***Možda malo gnjavim sa ovim detaljima – jer je pre nas jedan momak pao i odveli su ga brodićem do bolnice…Verovatno nije ozbiljnije povređen ali je ovo iskustvo svakako potreslo i njega i njegove prijatelje na putovanju, stoga samo malo više opreza!!***
Međutim, kad siđete dole… čeka vas raj na zemlji 🙂 ! Plaža je ogromna, ali se opet verovatno samo najhrabiji usude da odu, te je broj ljudi koji su tamo mali.
Postoji jedan predivan tropski drveni kafić, ali ne radi uvek (zato tečnost obezbedite za svaki slučaj)!
Definitivno, posle sumiranja utiska sa putovanja ova plaža je ostavila najlepši utisak na nas, te ukoliko u vama čuči mali avanturista toplo preporučujemo!
Ostajemo tu do zalaska sunca (što opet nije pametna ideja – jer smo u sumrak pele kroz šumu) ali smo uspeli da vidimo jedno intimno venčanje! 🙂
Odlazimo na našu pijacu da večaramo i potom na pedikir sa piranama (100 bata 15 minuta)! Takođe, preporučujemo ukoliko možete da trpite golicanje – jer ovo će vas nasmejati do suza!
James Bond ostrvo
Neda i Iris – dan osmi
Prethodno veče smo uplatile izlet na James Bond ostrvo, u nekoj agenciji u blizini našeg hotela (1200bata)!
Izlet je obuhvatao:
✓prevoz (od hotela do “luke” i do hotela posle),
✓vodiča na engleskom,
✓vožnju čamcem-brodićem do James Bond ostrva,
✓do Panye ostrvceta (gde smo imali ručak sa pićem – uračunato u cenu),
✓ vožnju po Phang Nga Bay nacionalnom parku,
✓ i potom odlazak u Monkey temple (hram je dobio ovaj nadimak jer se oko njega okuplja veći broj divljih majmuna)
✓ i vožnju kanuom!
Izlet je bio zaista divan, imale smo priliku videti pravu divlju prirodu Tajlanda izbliza! Videle smo ogromnu meduzu pokraj mola, potom lemure u pećini, raznoliko bilje i potom hranile majmune!
James Bond ostrvo je prilično malo i osim par dobrih fotki na čuvenom mestu gde je nastao film, ne nudi puno više. Međutim, ono što je na nas ostavilo najveći utisak toga dana je bila svakako vožnja kanuom! Naime, jedan lokalac vozi kanu u koji stane po dvoje turista, a vožnja traje oko pola sata.
Idete pokraj divnih pećina a u mnoge i ulazite. U par navrata smo morale i leći ne bi li sačuvali glave. 🙂 Ovo smo danima prepričavale svima, jer je osećaj predivan, mističan, tropski i zaista nezaboravan!
Takođe, i sam kontakt sa divljim majmunima je bio zanimljiv, jer su krajnje nepredvidljivi – na trenutak veoma mili a potom nevaljali! Drugarici je jedan otrgao kesu sa bananama i povukao se da ih pojede u miru, a mene je jedan ćapio za prst 😀 Bez brige, nije bolno, već više komično iskustvo!
Phi Phi ostrvo
Neda i Iris – dan deveti
Deveti dan smo rešile da odemo na izlet na Phi Phi ostrvo i ovaj izlet je malo skuplji – 1400 bata, i u okviru ove cene imate:
✓ ceo dan neograničeno piće na brodu, uz lubenice i ananas,
✓ vodič je uključen u cenu,
✓ na raspolaganju vam je oprema za ronjenje,
✓ prevoz od hotela do hotela,
✓ ručak sa velikim izborom na Phi Phi Don island (Ton Sai Bay),
✓ Maya bay (sa broda pogled i kupanje),
✓ prolazak pored Viking pećine,
✓ poseta Monkey beach (ali pogled samo sa broda),
✓ Khai ostrvo,
✓ panorama Pileh lagoon i Loh Samah Bay.
Napomena: brod jako brzo vozi i udara o vodu, te je mnogim putnicima bilo loše, pripremite se na to, ukoliko ste osetljiviji…
Hranili smo majmune ali samo iz broda, na našu žalost, jer je bilo obećano da ćemo moći izaći na plažu sa njima, te to dobro naglasite u agenciji ukoliko vam je želja! Divno je što su nam dozvolili u Maya Bay-u da skačemo sa broda u predivnu tirkiznu vodu, te sam i ovaj strah savladala :)!
Tu i na još jednom mestu su zastali i dali nam 30tak minuta da se kupamo i ronimo, ali su mnogi bili razočarani što nismo izašli na plažu Maya Bay. Tako da imajte i to na umu, ali i to da se pristup plaži dodatno plaća jer se vodi kao nacionalni park.
Poseta ostrvu Khai je bila prilično lepa, imali smo priliku da vidimo divne ribice u plićaku i uživamo ispod suncobrana od trske i jedina zamerka je što ćete videti mnoštvo turista i nekako to utiče na celoukupnu sliku i doživljaj. Ovo ostrvo i James Bond su jedina mesta gde nismo u potpunosti uživale samo zbog velikog broja tursita.Tako da definitivno preporučujem vožnju motorom i samostalno istraživanje! Ne samo što je daleko povoljnije, već je i mnogo egzotičnije!
Sumirajući utiske i gledajući ostrvo na slikama, složile smo se da smo očekivale mnogo više od Phi Phi ostrva i da baš i nismo oduševljene…
Preporuka: ili potražite povoljniju ponudu i unapred utvrdite detalje, ili neki brodić koji će vas samo prevesti do Phi-phi ostrva, gde ćete dalje sami istraživati!
Plivanje sa slonovima 🙂
Neda i Iris – dan deseti
Odlučujemo uzeti motor za naš poslednji dan, ne bi li još malo istraživali (200 bata)! Krenule smo u besciljnu vožnju, pa kud nas put na nanese, i naneo nas je na najlepše iskustvo za sam kraj! 🙂
Sasvim slučajno uočavamo strelice na putu koje usmeravaju ka Tri Trang Beach-u, i opet Tajland uspeva da nas oduševi! Na plaži se nalazi jedna ljuljaška, tik uz obalu, na kojoj se zaista osećate bajkovito!
Osim ljuljaške još veće iznenađenje su bili beba slon i jedan malo veći slon, i natpis Swimming with elephants! Odmah ispitujemo za cenu, i uspevamo se dogovoriti da nam daju za 400 bata po osobi (oko 10 €) da se kupamo oko pola sata sa slonom, umesto prvobitnih 500 bata. U plićaku se slon malo spusti/sedne, vi se popnete i potom zajedno uđete u vodu- I igra počinje! Osim što ga hranite bananama, mazite, grli vas i ljubi surlom, možete mu dozvoliti čak i da vas digne u potpunosti samo na surli, a potom i prebaci iza leđa njegovih –poput odskočne daske!
Ovog puta mi je zaista prijalo druženje sa slonićem, jer sam imala osećaj da i on uživa i da se zabavlja sa vama zajedno! Takođe, ovde je bilo jako malo ljudi (svega desetak), tako da većinu vremena slon odmara u hladu, i klopa 🙂
Ovo iskustvo nam je zaista upotpunilo putovanje, i svima prepručujemo da se pre odluče za ovo a ne za jahanje slona… Deluje mnogo humanije, i više se zbližite sa samim slonom 🙂
Naše putovanje je došlo do kraja, ostalo je još da kupimo suvenire i spakujemo se za sutrašnji let – nezaboravite dan pre leta ugovoriti taksi do aerodroma!
Nadamo se da će nekome saveti biti korisni ili makar zanimljivi!
Pozdrav, od Nede i Iris do iduće pustolovine u organizaciji Travel Boutique agencije! 🙂
Autor: Neda i Iris
