Naši agenti: misija Tajland

05.07.2017

Autor: Anđela Bučić i Sanja Ristić

Bangkok i prstohvat Dohe (deo 1/4)

Naša avantura na Tajlandu zapravo počinje onog dana kada smo saznale da smo primljene na najveći B2B sajam u turizmu koji se ove godine održao u Chang Mai-u. Preleteti tolike kilometre, a ne posetiti bar Bangkok, Phuket, Phi Phi, Koh Samui – za nas je bilo nedopustivo. Ovaj jedinstveni aranžman smo relativno lako skrojile, jer smo tačno znale šta želimo!

Znamo da je veliki broj vas pratio naše izveštaje sa lica mesta na društvenim mrežama, jeste li spremni za detalje?! 🙂 Ako je odgovor da, nastavite sa čitanjem…

Već na našem aerodromu delimo uzbuđenje jedna sa drugom po pitanju onoga što nas očekuje, jer poprilično detaljan plan sa sobom imamo. Letimo kompanijom Qatar Airways do Dohe, a zatim do Bangkoka. Obzirom da je stopover za naš let u Dohi, odlučile smo se za opciju gde je pauza između letova nešto duža i aplicirale za besplatnu tranzitnu vizu (na vreme) koju smo dobile još pre dve nedelje. Rešile smo da istražimo šta sve možete raditi u Dohi između dva leta.

Čule smo da na aerodromu postoji opcija za besplatan obilazak grada: ovaj program osmislila je Turistička organizacija Katara u saradnji sa Qatar Airways-om. Za razgledanje Dohe bitno je da ste putnik pomenute kompanije i da vaše presedanje traje minimum 5 sati.
Rezervacije unapred nisu moguće, već je potrebno da se prijavite na štandu na samom aerodromu.
Tura traje tri sata i uključuje: flašicu vode, besplatan prevoz od i do aerodroma, besplatnog vodiča na engleskom jeziku. Ide se u razgledanje muzeja islamske umetnosti, arapske pijace Suk Vakif, veštačkog ostrva Perl (restorani i prodavnice), Katara (distrikt katarske kulture i nasledstva).

Brzo pronalazimo štand na kome vidimo da smo malo zakasnile na tu turu i odlučujemo da to posetimo same. Dolazimo do štanda na kome se kupuju karte za autobus, dobijamo mapu, celodnevnu kartu za 20 QR (Qatar Riyal) (što je nešto manje od 5€ po osobi) i preporuku da se na aerodrom vratimo do ponoći. Na aerodromu ulazimo u čist klimatizovan autobus i krećemo do Pearl-a, gotovo da smo jedini putnici u njemu sve vreme. Nakon nešto više od pola sata vožnje, naš bus 777 staje na poslednjoj stanici i kaže da smo stigle.

Šetamo kroz jedan deo Perla-a i vidimo jako lepo uređen kvart, gde smo videli neke turiste da se voze Tuk-Tuk-om, „oookej, šta je ovo, još nismo na Tajlandu… “ Brzo odlučujemo da idemo dalje, sledeća destinacija nam je arapska pijaca, autobusom idemo do centra, a od centra taksijem za 15 QR. Pijaca je živa, radnje su male i prelepe, ima svega, od začina i urmi do zlata i restorana.

Ono što nam je privuklo pažnju jesu japaner kolica u skoro svakoj uličici, u kojima sedi po jedan čovek, kao da nešto čeka, ali se vidi da ne prosi. Saznajemo i zašto vrlo brzo kada iz jedne od radnji izlazi pravi šejk, a iza njega čikica koji nosi u obe ruke više kesa, stavlja ih u kolica koja dalje vozi za njim duž uzanih ulica.
Toplo je, nas dve smo pokrivenih ramena u dugim suknjama, kako bismo ispoštovale kulturu, osećamo svežinu samo kada prođemo pored ventillatora na uglu bašte brojnih i vrlo posećenih restorana. Vreme je proletelo i bliži se ponoć, pepeljuge uzimaju taksi koji plaćaju 30 QR do aerodroma. Preporuka za posetu Dohi ostaje, Perl možete da preskočite 😉

Bangkoče, stižemo ti ubrzo. 

Verujemo da ste upoznati sa tim da Qatar ima jako lepo i ljubazno osoblje. Vrlo brzo nakon poletanja prilazi nam prelepi stjuart i pita „Would you like to join us for a dinner?“, odgovaramo potvrdno i krećemo da komentarišemo na čistom srpskom, „Bilo bi lepo i on nama da se pridruži, evo pored ima mesta, taman ovaj film koji smo odabrale da gledamo zajedno…“ on se okreće, upućuje nam značajan osmeh, pruža poslužavnik sa večerom i kaže „Izvolite, prijatno.“ Blam! Gledamo jedna u drugu i pitamo se „Da li nas je čuo?“ iako je jasno kao dan da jeste i počinjemo blago da crvenimo…

Da vam odmah odgovorimo na ono što se verovatno u ovom trenutku pitate, let je protekao vrlo prijatno bez ikakvih turbulencija. 🙂

Na aerodromu nas je čekao prijatelj Tajlanđanin kog smo upoznale u Srbiji prošle godine, koji nam je bio veliki oslonac tokom boravka u Bangkoku. Metroom idemo do centra grada, nas troje za 105 bata ukupno, a zatim taksijem idemo do hotela. Prilična je gužva u saobraćaju, a taksimetar prilično sporo otkucava za promenu i zaista je jeftin. 

Savet, ne trudite se da vozačima pokazujete preko mape na telefonu gde idete, neće razumeti, čak ni oni koji govore engleski, važno je da ubodete naglasak kojim oni izgovaraju ime hotela i drugih lokacija koje posećujete. 

Sjajan je osećaj kada znate da pre dolaska imate unapred organizovanu turu, prva takva za nas je bila krstarenje rekom Chao Praya, koju je za nas organizovala Maja Smiljanić ispred agencije Maja Tours preko koje možete organizovati izlet na gotovo čitavoj teritorji Tajlanda.

Na krstarenju se prvi susrećemo sa Thai hranom pored drugih internacionalnih jela, slike će Vam reći više od reči kao i video:

 

Ovde prvi put vidimo da pored stavki na računu plaćamo i service koji je oko 10%.
Organizovanim transferom se vraćamo u hotel sa 3* koji je vrlo korektan na dobroj lokaciji i konačno, nakon 40 sati spavamo u ležećem položaju.

Ustajemo u 6h iako smo zaspale oko 2 jer valja poraniti na čuveni Floating Market, takođe u besprekornoj organizaciji agencije Maja Tours. Vozač nam se predstavlja kao Mr Airport jer mu ime zvuči kao jedan od aerodroma u Bangkoku i obaveštava da nam treba nešto više od sat vremena do tamo. Donekle idemo kopnom, zatim brzim brodićem do mesta koje liči na buvlju pijacu gde nas dve za 150 bata po osobi, sa još 4 ljudi čekamo rečni taxi da uplovimo u ovo iskustvo:

 

 

Čim smo sele, svako od nas je bio uslikan, da bi nam po izlasku (nakon nekih 1h vremena) ponudili da kupimo našu sliku koja se nalazi na tanjiru!!! Prasnule smo od smeha i ljubazno odbile, niko se nije naljutio.
Po povratku se nalazimo sa našim prijateljem koji nas vodi na čuveni night market, iako je bio blizu od mesta našeg susreta, nerado ide pešice i objašnjava nam da u Bangkoku gotovo niko ne pešači, zbog vrućine, udaljenosti (grad je ogroman, ima 10 miliona stanovnika), što i sama arhitektura grada podržava, jer gotovo nigde na ulicama ne postoji trotoar!

Night Market koji smo posetili se sastoji iz 3 dela: u sredini se nalaze tezge, koje podsećaju na našu buvlju pijacu, tamo ima svega, od garderobe, patika, lampi do manikira! Oko tih tezgi se nalaze štandovi sa hranom, a sa sve 4 strane se nalaze kafići, iz kojih se čuju svetski hitovi. Biramo jedan u kome uživo nastupa lokalni bend, naručujemo lokalno Lion pivo sa slikom tigra?! (koje naši prijateji lokalci piju sa ledom, da, da, stavljaju kockice leda u čašu! Kažu zbog vrućine), grickamo slano ljutkastu piletinu na štapiću sa slatkim umacima kupljenu na štandu pored, osećamo se kao lokalci.

Sledeća stanica nam je China Town, a zatim i čuveni Kha San Road, zaustavljamo taxi mahanjem ruke, jer ništa nalik taxi stanici nismo videle, ali ih na ulicama ima zaista puno. 

Stižemo oko nekih 9h uveče i na prvi pogled vam se čini da ste u Njujorku, na sred Time Square-a, ali već pri drugom treptaju primećujete da su blještave reklame ispisane kineskim znakovima, dominantna crvena boja, 

ulica prepuna ljudi, hrane, mirisa, sve je brzo, živo… Dok se okrećemo oko sebe, dobijamo po porciju čuvene kineske vodenaste poslastice u kojoj pliva kukuruz, led, nešto što liči na nudle, vizuelno totalno neprimamljivo, našem nepcu novo i čudno, ali osvežavajuće. Šetamo, srećne što smo site i što ne moramo ovde da jedemo. 

Nakon toga odlazimo u Kao San Road, ulicu posvećenu turistima. Skoro svaki kafić ima bend koji svira američke hitove, tu je puno restorančića i štandova sa uličnom hranom (bubama i ostalom porodicom gmizavaca), tu su čuvene Thai masaže na svakom koraku, suveniri… ne znate gde pre da gledate, svi vas pozivaju baš u njihov lokal, osećate se, pa recimo kao u Sutomoru, samo to stavite na kubni stepen. Nama je bilo dovoljno da prošetamo i vidimo, tako da smo brže bolje požurile u hotel da obnovimo energiju za sutrašnji (ujedno poslednji u Bangkoku) dan jer nas je čekao obilazak hramova!

Naš prijatelj je ovog puta pozvao svog brata, da malo vežba engleski i da nam pravi društvo. Krenuli smo ranije zbog vrućine i u jednom danu obišle Grand Palace, What Po, What Arun. Detaljnije o hramovima možete pročitati u dnevniku sa Tajlanda naših putnica Nede i Iris. A naš utisak je da su hramovi zaista impresivne građevine iza kojih se kriju zanimljive priče, istorija i kultura,  i odvešće vas u jedan potpuno drugačiji svet.

Nakon ovog dana provedenog na nogama i suncu, salon masaže preko puta našeg hotela nam se smešio. Svo troje smo uživali u jednočasovnoj masaži stopala (200 bata po osobi), koju ne smete propustiti, na kraju smo dobili peškirić za osveženje i po šolju čaja.

Za kraj smo ostavile piće u jednom od čuvenih sky barova, na preporuku prijatelja iz Srbije koji već nekih godinu dana živi u Bangkoku odlazimo u RedSkyBar, provodimo veče u prijateljskoj atmosferi sa veličanstvenim pogledom na grad i nekako spokojne, jer znamo da smo videle sve što smo mogle u ta tri dana. Po povratku u hotel naš Thai prijatelj, pomalo tužan jer nam nije pokazao još gomilu nekih interesantnih stvari u Bangkoku, odlučuje da nas provoza ulicama i pokaže nam još par znamenitosti, eto iz auta, dok nam usput kao neki vodič priča zašto su one važne za njegov narod. Umor čini svoje, pa nam se oči polako sklapaju, uz topao zagrljaj se rastajemo, prezahvalne što je bio tu.

Navikle na rano ustajanje, ni naredno jutro nije bilo drugačje, krećemo put aerodroma i prvi put se same cenkamo. Doduše pomalo nespretno, iz trećeg pokušaja uspevamo da se dogovorimo sa taksistom da uključi taksimetar, ponosne, pomalo umorne, sa istim onim osmehom sa početka, jer osećamo da će Chang Mai biti nešto posebno…

O tome, u narednom delu…

 

Logo Travel Boutique

Molerova 3, I sprat, 11000 Beograd |
Tel: +381 11 344 00 44 |
E-mail: office@travelboutique.rs
Copyright ©2020. Travel Boutique |
Sva prava zadržana.