Maldivi za porodicu – Porodično letovanje na Maldivima

Autor: Jelena Novaković

Svake godine sa porodicom planiram pažljivo godišnji odmor, jer cele godine radimo, deca idu u školu, stalne obaveze, vannastavne aktivnosti, posao od 10h do 18h, rad subotom. Jasno vam je, preumorni smo i letovanje na obali mora nam je najsvetlija tačka u godini. Kada idemo na letovanje, idemo na pravi odmor, tako da mi ne pada na pamet da kuvam, spremam i uopšte razmišljam o hrani i lomu u sobi. A i suprug je istog raspoloženja. Zbog toga uvek gledamo aranžmane avionom, jer je prtljag ograničen, jer bismo u suprotnom poneli čitavu ostavu ukoliko bismo kolima krenuli, a iskoristili u najboljem slučaju trećinu. Od smeštaja u obzir samo dolazi hotelski i to sa ishranom, jer kao što sam rekla, ne interesuje me da li se kćerki od 8 godina jedu špagete, a sinu od 5 palačinke. Evo vam švedski sto, pa birajte. Maldivi za porodicu su naš izbor.

Prošle godine (2018) imali smo godišnji odmor početkom jula i suprug i ja i kao što to obično biva, odmah smo se bacili na istraživanje gde bismo mogli da provedemo željno očekivani odmor. Grčka je naša omiljena destinacija, mada smo bili i u Španiji i na Siciliji. Naš budžet je bio oko 5000 evra, što je logično, jer je sezona, nas je četvoro, volimo evropske destinacije, pristojne hotele sa hranom. Dok sam pretraživala jedne večeri, izašao je oglas na Instagramu od agencije Travel Boutique za Maldive sa porodicom po prilično neverovatnoj ceni, jer je pisalo „bez skrivenih troškova“. Iako skeptična, poslala sam im mejl za dodatne informacije i napisla kada bi nama odgovaralo, koliko nas ima i da umesto 7 želimo 10 dana na destinaciji. I sutradan sam dobila ponudu koja je bila apsolutno neverovatna. Nisam mogla ni da pomislim da će Maldivi da nas koštaju manje od Majorke ili Rodosa. Kako su mi kasnije objasnili u agenciji, ukoliko  „uhvatimo“ povoljne avio karte, smeštaj nije skup, jer su u letnjoj sezoni cene duplo niže u odnosu na zimu.

Odabrali smo hotel Sun Island Resort 4*, jer je najveće ostrvo, ima predivnu tirkiznu lagunu, pun pansion i vrlo primamljivu cenu. Ceo aranžman sa avio kartama, svim taksama i smeštajem nas je koštao malo više od 4000 evra. Leteli smo Qatar Airways-om, koji zaista ima veću pauzu na aerodromu u Dohi, ali sa decom to prođe brzo, naročito kada igrate žmurke i jurke. Svi smo jedva čekali da stignemo. Deca nisu mogla da veruju gde idemo, stalno su gledali u sliku, ali im je bilo neverovatno da će biti na jednom malom ostrvu okruženi okeanom. Nakon dva leta čekao nas je još jedan lokalnim avionom, koji je bio uzbudljiv, jer smo mogli kroz prozor da vidimo bela ostrva i tirkizne lagune maldivskih atola. Na lokalnom aerodromu nas je dočekao brodić i prevezao do hotela. E tada je uživanje moglo da počne. I to kakvo uživanje!

Smešteni smo bili u superior bungalovu na plaži, koji je prvi red do prelepe lagune sa najdivnijom bojom mora koju sam ikada videla. Bila sam nervozna dok se nismo konačno smestili i raspakovali. Ipak je naporan put, ne za decu, ona su uživala, nego za nas „matore“. Kada je konačno sve stavljeno u ormar, deca obukla svoje kupaće kostime i istrčala, suprug obišao sve glavne zgrade i ustanovio gde je šta i kada sam ja konačno izašla iz bungalova i kročila na plažu, zastao mi je dah od lepote. Osetila sam ogromnu zahvalnost i radost što smo posle dosta premišljanja ipak odabrali ovu magičnu destinaciju za naše porodično letovanje.

Prvo što moram da napomenem jeste da je Sun Island Resort prelepo ostrvo, priroda je divna, laguna fantastično tirkizna i čista, pesak puderasto beo, bungalovi jednostavni u skladu sa prirodom, restorani i javne prostorije prostrani, spojeni sa okolinom. Ovde nije akcenat na luksuzu, već je smeštaj i nameštaj u drugom planu, dok je priroda na pijadestalu. Moje omiljeno mesto je bilo ležaljka ispod palme i flaša vode pored mene. Ponela sam knjige za čitanje, ali nisam ih ni otvorila, jer je okruženje toliko fantastično da mi se čitanje činilo kao gubljenje vremena.

Deca su bila začuđujuće mirna, kao da se zen atmosfera prenela na njih i u više navrata sam i njih videla kako meditativno gledaju u vodu čitavih pola sata, što je bilo neverovatno. Mi smo ko većina Balkanaca poneli kofice i lopatice, što se pokazalo kao dobra stvar, jer na ostrvu nije bilo prodavnice, već samo suvenirnice. Mada su deca bila više okupirana malim belim račićima koji hodaju postrance i prave male rupice u pesku. Sin je odlučio da im napravi posebne staze i „autoputeve“ po pesku, za šta je kćerka rekla da je „totalno bezveze ideja“ i nakon svega tri minuta mu se pridružila. Rakovi su naravno dobili i svoje kuće i zamak i školu i zoološki vrt.

Najbolja stvar od svega je što prvih 5 dana nisu tražila IPad, niti telefon da gledaju crtaće ili igraju igrice. Kada su se petog dana setili da to postoji, uspeli smo da im odvlačimo pažnju vožnjom bicikle, minigolfom, izletima brodom, ali ono što je najviše „upalilo“ su bili časovi gnjurenja. Kao da su tada otkrili da je zanimljivije videti Nema, Sunđera Boba, Kebu Krabu i Patrika uživo pod morem, nego na crtaću i svu svoju pažnju i energiju su usmerili na snorkeling i gnjurenje. Iznajmili smo im maske, pronašli najbolju lokaciju sa koralnim grebenom u plitkoj vodi i pustili decu da ciče i vrište, praćakaju se i izmišljaju neke nove avanture Male sirene i Ursule.

Ono što je bitno da znate je da je hrana u restoranu odlična, raznovrsna, ukusna, a čak ako imate posebne želje, učiniće vam. Deca su bila zadovoljna jer je uvek bilo svega, i pice i špageta, krompirića i sveže ribe na grilu, što moji obožavaju. Sjajno, slatko egzotično voće je učinilo moju kćerku i mene veoma srećnim, jer smo nas dve prave „voćarke“, dok su ova dvojica uživala više u raznim slasnim poslasticama. Za sva tri obroka smo imali švedski sto i hrana je internacionalna, mada najviše okrenuta navikama Evropljana, što je nama išlo u prilog, jer su pitanja puna dečje neverice i gađenja tipa „šta je ovo???“, sa sve upiranjem prsta u šerpu, stvarno nepodnošljiva ponekad.

Obožavali smo da istražujemo ostrvo, svaki pedalj. Čak su nas pustili da vidimo uzgoj kokošaka, voća i povrća odakle nam svaki dan stiže sve sveže i sočno na trpezu. Otišli smo na izlet brodom gde smo prvi put videli mante, na šta su deca sa izbečenim očima i otvorenim ustima ispuštala neke čudne zvukove, neku kombinaciju oduševljenja i straha. Nakon toga smo gledali jato delfina kako pleše na površini okeana, što je izazivalo uzdahe kod supruga i mene, dok su deca i dalje bila obuzeta mantama.

Vreme nas je baš poslužilo. Budući da je bio jul, bili smo upućeni od strane agenata iz Travel Boutique agencije da je vreme promenljivo, da su pljuskovi neminovni, ali kratkotrajni i osvežavajući. I devojke su bile u pravu. Za 10 dana kiša je pala tri puta, kao provala oblaka koja je trajala po 20 minuta. Nakon toga se sve brzinom svetlosti razvedrilo i sunce je granulo. Inače je vreme na Maldivima ludo. Stalno se smenjuju oblaci i sunčani intervali, a kad sunce sine, poželite oblake, jer je vrućina baš velika. Kada se naoblači, žalite za suncem. Nije isto sunčati se u Evropi i sunčati se na Maldivima, pošto smo blizu ekvatora, sve je jače i sjajnije, tako da sam nakon par dana istrenirala decu da „treba da se mažu“ na svakih sat vremena.

Na ostrvu se naravno nalazi i bazen, koji su deca primetila poslednjeg dana, jer su na odlasku plakala i rekla da se zaboga nisu ni pošteno isplivali u bazenu, a mi ih vraćamo kući. Najdivnija stvar za supruga i mene je ta što su deca kada je vreme za spavanje, nakon neminovnog kenjkanja dok su oblačili pidžame i prali zube, samo pali u krevet i momentalno zaspali. I tako svake večeri. Tada moj dragi i ja uzmemo po limenku piva iz frižidera, zavalimo se na ležaljke na plaži i posmatramo odraz meseca na površini lagune. Maldivi su nas podsetili na ranija vremena kada smo bili okrenuti jedan drugome i kada smo sami bili čitav svet. Odlučili smo da se obavezno vratimo, ali sledeći put bez dece, pa tamo one godine opet sa decom.

Dan povratka je bio tužan za sve nas. Dok su deca izmišljala silne fantastične razloge zbog čega bi trebalo da ostanemo još „bar sto dana“, suprug i ja smo samo ćutali i gledali se, srećni i tužni. Nakon povratka kući i obavezne postmorske depresije, moj dragi me je iznenadio i uplatio putovanje na Maldive za nas dvoje u februaru 2019. Iskoristio je period državnog praznika i mi smo proveli 7 fantastičnih dana u hotelu Coco Palm Dhuni Kohlu 4+*. Ali to je neka druga priča.

Da li putovanje sa porodicom na Maldive vredi? Apsolutno da! To nije samo destinacija za parove i medeni mesec, toliko toga ima gde će vam deca uživati, a i vi pored njih. Da li se isplati? Kako ne! Koštalo je nas je manje letovanje na Maldivima, nego letovanje u Grčkoj u hotelu iste kategorije na punom pansionu. Nakon ovoga smo se „navukli“ na daleke destinacije i pored našeg romantičnog februarskog putovanja na Maldive, već smo rezervisali letovanje na Baliju sa decom u julu. Biće to prava avantura od 14 dana. Hvala agenciji Travel Boutique što su učinili naše letovanje uzbudljivim i naučili nas da je život avantura, a putovanja način da spoznamo i doživimo te avanture koje ćemo pamtiti zauvek.

Dopao Vam se ovaj tekst?

Pogledajte još i:
„Kompletan vodič za putovanje na Maldive 2020“